Muke Vranjanke Mirjane Stoilković (43), učitelja sa master diplomom, koja ne može da nađe posao. Nemanja (25) i Milan (13) zbog bolesti godinama vezani za kolica.

Мирјана Стоилковић (43), учитељ с мастер дипломом из Врања, већ 14 година куца на сва могућа врата како би добила било какав посао и тиме олакшала живот двојици од тројице синова који су везани за колица. Немања (25) и близанци Милан и Милош (13) највеће су Мирјанино богатство, али су најстарији син и један од близанаца, Милан, свако од своје пете године, оболели од мишићне дистрофије, тешке и неизлечиве болести која их је везала за колица.

Болест захтева одговарајућу негу и много пажње и издвојеног времена, али и доста новца, а њих петоро живе од плате супруга Драгана (57) и додатка за туђу негу и помоћ. Нису корисници ни дечјег додатка, а једнократну помоћ од 5.000 динара су добили једном од локалне самоуправе. Због свега тога, Мирјана годинама куца на сва врата иза којих би се могла створити шанса за било какво запослење.

– Не бирам много, значило би ми било какво запослење са сталним приходима, да могу да подигнем кредит за потребе болесних синова. Иако припремам докторат из методике српског језика и књижевности, спремна сам да се прихватим и метле – каже Мирјана.

Једини посао који јој је понуђен и који се здушно прихватила јесте посао у инклузивној настави, али је одустала од њега када је постало очигледно да јој то ангажовање, уместо да јој помогне, само одмаже у животу.

– Била сам ангажована као лични пратилац детета с посебним потребама за 10.000 динара месечно, што је значило да сам, поред бриге о двојици синова у колицима, добила оптерећење више. Тај, за мене болан посао, брзо би ми дошао главе, јер сам и сама почела да оболевам, за шта имам и потврду специјалисте неуролога – објашњава Мирјана.

Због очајног положаја у којем се нашла, Мирјана се обратила и премијерки Ани Брнабић, којој је захвална на брзој реакцији.

– Премијерка је послала допис министру просвете и локалној самоуправи, али ме из градске власти о томе за месец дана нису чак ни обавестили. Министар Шарчевић ми је препоручио да свакодневно пратим базу „Доситеј“, али ја немам ту могућност, јер нисам у радном односу – каже Мирјана.

Тренутно полаже наду у могућност да буде ангажована за продужени боравак, али је и та варијанта на дугом штапу, јер за то треба чекати стварање одговарајућих услова.

У локалној самоуправи кажу да су примили допис премијерке Ане Брнабић и да су упознати са случајем Мирјане Стоилковић.

– Ми смо јој помогли око ангажовања у инклузивној настави, али је она то напустила јер јој није одговарало. Тешко је наћи посао у просвети поред свих проблема у тој области. Наравно, то не значи да Мирјани нећемо помоћи чим се укаже нека прилика – каже Зорица Јовић, градска већница за образовање у Врању.

ТРОШКОВИ ЛЕЧЕЊА

Осим лекова и препарата које свакодневно узимају, породица мора да плаћа и терапеута за Немању и Милана. Како за мишићну дистрофију нема правог лека, њих двојица имају кинезитерапији, која кошта од 500 до 800 динара дневно по детету. Поред тога, ту су и разна помагала, од којих поједина не могу да се добију о трошку државе. Редовне контроле на клиници у Београду су им додатни трошак.

Izvor: novosti.rs

Oznake: Vranje, Mirjane Stoilković, učiteljica