УБОЈИТО ОРУЖЈЕ У СРБИЈУ? Српски официри у Русији на обуци за Панцир и С-400

0

„Српски ракеташи вежбају у Русији на С-400 и Панцир С-1“ ова вест прво је прострујила друштвеним мрежама, али у почетку није имала претераног одјека, док потврда ове информације није стигла из Министарства одбране Руске федерације, а онда су је по инерцији пренеили и остали српски портали.

Наиме, Министарство одбране Русије послало је пре неколико дана саопштење да се у Русији налазе припадници ракетних јединица ПВО Војске Србије, где ће заједно са руским колегама учествовати у заједничкој противваздушној вежби Русије и Србије под називом „Славенски штит 2019.“

Оно што је било интересантно у том саопштењу, али и касније у прилогу руских војних медија било је наведено да ће српски ракеташи заједно са руским на вежби користити савремене ракетне системе „С-400“ и „Панцир С-1“.

Такође, наведено је и да су они због учешћа на вежби прошли одговарајућу обуку на симулаторима пре борбене провере, а такође онако узгред споменуто је и српско упознавање са савременим осматрачким системима. Исто тако наведено је и да ће у вежбама учествовати, ловачке, ракетне и јединице ваздушног јављања и осматрања руске војске, наводи се на порталу Војнополитичка осматрачница.

Руски медији су додали да су српски ракеташи прошли интензивну обуку на тренажерима у Лењинградској области у Русији. Наглашава се и да је обука српских војника спроведена на најмодернијим тренажерима у центру Гатчина.

Такође се додаје и да су сви припадници српске војске са позитивном оценом положили испит, и да су добили дозволу да самостално „приступају својим обавезама“ у преводу да могу самостално рукују овим ракетним системима (без надзора руских колега).

Током боравка у Русији српски официри и подофицири имаће прилику да током вежбе „Славенски штит 2019.“ упознају и са осталом техником која се налази у оквиру Ваздушно-космичких снага (ВКС) руске армије. Ту ће бити и модернизовани систем С-125 „Печора-2М“, радари „Волга“ и „Гама“, као и да упознају аутоматизованим системом управљања ПВО на простору Русије.

Оно што највећу пажњу пробудило у овом кратком саопштењу било је одакле српски војници у обуци са савременим ПВО системима какви су С-400, и Панцир, а које немају у свом наоружању. Иначе „Панцир С 1“ је један од савремених руских ПВО система, који је своју борбену употребу и ватрено крштење имао у Сирији пре нешто више од годину дана против израелских крстарећих пројектила.

Наравно српски медији су се по аутоматизму усмерили на савремени ракетни систем С-400. На појединим порталима осванули су већ наслови типа да Србија купује овај ракетни систем, који је за сад продат Турској, која је за њега издвојила две милијарде долара и Кини.

Иначе већ дуже време се спекулише, неких две године да је Србија у оквиру процеса модернизације и јачања своје ПВО планирала да од Русије купи, према неким информацијама две батерије хибридног ПВО система „Панцир С1“ који је требао да замени већ застарели ракетни систем С-125 „Нева“, познат по обарању два америчка авиона током НАТО агресије 1999.

Руски војни медији наводе да су српске старешине обучаване на симулаторима за С-400 и „Панцир С-1“, као и да су им ти системи непосредно уживо и приказани, као и да су током обиласка српски ракеташи посетили су и командну станицу из које се интегрисано управља батеријама ових ракетних система који чине кимчу ПВО Русије.

Шеф српске војне делегације на вежби „Славенски штит 2019.“ бригадни генерал Тиосав Јанковић је само кратко за руске војне медије прокоментарисао

– Почињемо са заједничком вежбом „Славенски штит 2019. Било нам је важно да се упознамо са оружјем и опремом која тренутно носи борбено дежурство руске противваздушне одбране“, кратко је прокоментарисао бригадни генерал Јанковић, који је далеке 1999 био на обуци у Русији тад за чувени С-300.

Како је наведено српски официри највише су се задржали поред „Панцира С-1″. Командант који води обуку на тренажерима за ПВО систем “ Панцир С-1″ до детаља је српским колегама описао је функционисање ПВО система „Панцир С-1“, како реагује у различитим ситуацијама, режимима рада и у условима јаког електронског ометања.

– После теоријске обуке, српско војно особље је добило прилику могло да изврши неколико задатака борбене обуке у откривању, праћењу и уништавању ваздушних циљева. Како су руски медији пренели утиске српских ракеташа њима се допао рад на симулатору, а борбене способности овог ракетног система противваздушне одбране Панцир-С1 су импресивне – додали су они.

Иста лекција одржана је са српским колегама и на симулатору за ракетни систем С-400 „АЛТЕК-400″, с тим што је једина разлика у односу на “ Панцир С-1″ била то што је командант центра за обуку предложио да они (српски ракеташи) сами одбију ваздушни напад потенцијалног непријатеља. Задатак је био компликован чињеницом да је напад био праћен активним и пасивним ометањима током рада борбеног система.

Међутим, упркос томе, под строгом координацијом искусних официра и наставника, српски ракеташи су успели да идентификују све непријатељске циљеве, прецизно их погоде и успешно се изборе са свим проблемима током обуке на симулатору.

Шеф центра за обуку пуковник Андреј Дугин, навео је да његов цео центар за обуку опремљен модерном опремом идентичном оном којом су опремљене активне једнице ПВО. Он је дода и да његов центар омогућује обуку и преквалификацију специјалиста, разних намена у оквиру ПВО.

Прича да Србија набавља хибридни ПВО систем „Панцир С-1“ последњи пут у српској јавности споменута је уочи доласка руског председника Путина у Србију јануара ове године. Прича је дуго најављивана, а непрестано спомињање имена „Панцир С-1“ подигло је тензије међу српским комшијама, који на ову „наводну“ набавку нису нимало благонаклоно гледали, па су чак и претили Србији санкцијама.

Међутим, прича је изненада како се појавила, тако је и утихнула, а о њој није било ни речи, све док Руси нису објавили информацију да су српске посаде обучаване за кориштење и прављање ПВО системом какав је “ Панцир С-1″. Да ли Србија заиста за потребе модернизације своје ПВО купила Панцир С-1″? Логична претпоставка би била да јесте, јер поставља се питање чему обука на симулаторима и вежба на реалним борбеним системима, ако то нисмо купили или планирамо користити?!

Упознавање технике да, а колико то и чему реално користи ако немамо те системе у оперативној употреби, осим да је ово заправо посредна порука Србија интензивно у највећој тајности ради на обуци будућих посада и да је коначно издвојен новац за куповину овог система ( или је можда купљен већ???) који ће реално ако се ове информације покажу тачним изазвати бес комшилука, који смо сигурни баш неће благонаклоно гледати на „Панцир С-1“ у Србији с обзиром на његову репутацију.

Такође, раније у горе наведеном саопштењу се спомињу и савремени радарски системи. Упоредо са причом о набавци Панцира текла је паралено сага о куповини савремене радарске технике. Негде се спомињао пре свега радар „Небо М“. Међутим и ова прича је изненанда утихнула и више се није спомињала.

Историјат слања српских ракеташа у Русију на обуку и није нов. Ако изузмемо период ЈНА, последња екипа која је послата у Русији на обуку на савременим ПВО системима било је 1999.

Трећег дана од почетка НАТО агресије у Москву је отпутовала екипа експреата ПВО на челу са начелником управе АРЈ и ПВО генерал-мајором Младеном Карановићем. Том приликом у Москви је Русима представљена потреба за још два дивизиона С-300. Руси су тад обавестили нашу делегацију да је већина тражене технике у околини Москве и да проблема у испоруци неће бити, ако то одобри Јељцин.

Док је Карановић боравио у Москви у Команди ЈРВ и ПВО планиран је прихват технике и обуке људства до укључења у борбена дејства. Међутим од тога није било ништа. Посета је поновљена 4. априла, а војна делегација сусрела се са први потпреседником руске владе Масљуковим који је изјавио генералу Карановићу да Русија неће војно помоћи СРЈ и да нема ништа од савеза са Русијом и Белорусијом.

„Панцир С-1″, развијан средином деведесетих година 20. века, конструисан је у Инструменталном конструкцијском бироу из Туле, а израђен је у Уљановској техничкој радионици. Намењен је за заштиту непокретних, стратегијско индустријских и војних објеката од оружја високе прецизности. Задатак му је и ојачање система ПВО на малим висинама. „Панцир С1″ је комбиновани хибридно-артиљеријски систем, који у себи обједињује вођене ракете 57Е6, аутоматске топове типа 2А72 и систем за откривање и показивање циљева и управљање ватром.

„Панцир С1″ делује у оквиру батерије (шест возила). „Панцир” има могућност самосталног откривања, праћења циљева, управљања наоружањем и гађања циљева. На оруђу се налазе и опрема за навигацију, комуникацију, смештај и заштиту посаде, као и извори напајања. Од откривања циља до отварања ватре потребно му је пет-шест секунди. Може ефикасно да дејствује против циљева максималне брзине до 700 м/с. Интегрисано артиљеријско ракетно наоружање омогућава „панциру” деловање до хоризонталне даљине од 18 км и до висине од 10 км.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!