Прочитај ми чланак
Медијске реформе и нова законска решења предвиђају промену власничких односа и расподелу буџетског новца искључиво на основу пројектног финансирања и јавног конкурса. У поступку приватизације налази се око 80 медија.
Завршена је само прва фаза која предвиђа прикупљање писама заинтересованости, а буџетима локалних самоуправа расподељена су средства за њихово финансирање до 1. јула 2015. године.
Да ли ће процес приватизације локалних медија бити завршен у предвиђеном року и хоће ли и они имати прилику да аплицирају на будућим конкурсима? За Спутњик говори државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић:
„Министарство културе и информисања објавиће током фебруара конкурс за пројектно суфинансирање медија. Услови ће бити више или мање исти као и услови који су постојали током претходне године, што значи да ће моћи да аплицирају медији који су у приватном власништву“, каже Мирковић.
После Министарства културе и информисања, конкурсе за пројектно финансирање расписаће и локалне самоуправе, сматра Мирковић.
„Очекујемо да ће они то учинити после нас, јер верујем да многи, имајући у виду да је ово транзициона година и година у којој се мењају правила игре, чекају да виде како ћемо ми то учинити на нивоу Републике. Што пре то ураде, то ће раније и медији који буду аплицирали добити средства. Овога пута ће моћи да конкуришу искључиво медији у приватном власништву. То је тако било и до сада“, прецизира Мирковић.
Копредседник Коалиције запослених у медијима и директор ТВ Врање Зоран Величковић сматра да конкурси за пројектно финансирање медија не би требало да буду расписани пре окончања приватизације, јер ће на овај начин медији у власништву локалних самоуправа бити дискриминисани.
„Предвиђеним законима није дефинисан прелазни период финансирања медија чији су оснивачи локалне самоуправе. То што је Министарство пожурило да почетком године распише конкурсе за пројектно финансирање, као и притисак на локалне самоуправе да и оне што пре учине исто, значи само једно – да су државни медији дискриминисани“, сматра Величковић.
С друге стране, државни секретар Саша Мирковић најављује да ће Министарство културе и информисања по окончању процеса приватизације расписати још један конкурс, како би дало шансу и медијима који су окончали власничку трансформацију. Он такође истиче да је Министарство сугерисало локалним самоуправама да распишу и други конкурс, на коме ће право учешћа имати и медији после поступка приватизације.
„Министарство културе и информисања на републичком нивоу чини све оно што би требало да буде пример како треба да се ради. Ми не чинимо ништа што је супротно или другачије од оног за шта се јавно залажемо. У том смислу, за пројектно финансирање предвиђен је буџет који ће бити већи него прошле године, а исто тако ћемо све урадити у предвиђеним роковима. Надамо се да ће рокови бити максимално убрзани, зато што желимо да новац буде што пре на рачунима оних који су аплицирали“, каже Мирковић.
Упркос сугестијама новинарских удружења да се Законом о јавном информисању предвиди минимум које су локалне самоуправе дужне да издвоје за суфинансирање садржаја од јавног интереса, тај минимум законом није одређен.
Недавно усвојена одлука о општинском буџету Бајине Баште, којом је за информисање предвиђено нула динара, несумњиво показује да је одређивање законског минимума било неопходно.
Време пред нама показаће у којој мери ће бити испуњени циљеви медијске реформе и да ли ће у новим условима бити заштићен јавни интерес, обезбеђен медијски плурализам, а уређивачка политика ослобођена утицаја политичких структура.
(rs.sputniknews.com – Јелена Вучићевић)
