Убица студенткиње која је нађена мртва у стану на Звездари месецима слободно шета

11:35 21.05.2023.

Пет месеци је прошло од стравичног злочина који се догодио у изнајмљеном стану на Звездари када је Ивану Кривокапић (26), како се сумња, убио њен момак Јетмир Гочај (24), а потом побегао без трага. О Гочају се свих ових месеци не зна ништа, црногорска полиција која је долазила на његова врата није га пронашла на адреси на којој живи, а многи сумњају да се скрива на Косову и Метохији.

Студенткиња Ивана Кривокапић је пронађена мртва 24. децембра прошле године, након што чланови њене породице, који не живе у Београду, дуже време нису могли да је добију на телефон. Када су дошли на адресу на којој је Ивана живела као подстанарка, наишли су на закључана врата због чега су одлучили да кроз прозор проведе шта се дешава. Тада су угледали стравичан призор – Ивана је лежала на кревету без знакова живота и са видљивим повредама, али и заврнутом блузом и спуштеним панталонама…

Фото: Printscreen Facebook

Ова вест потресла је српску јавност и потрага за убицом је одмах расписана. Прегледани су снимци сигурносних камера са суседних зграда, изузети су трагови са лица места, а већ у први мах један детаљ је пробудио сумњу – врата Иваниног стана су била закључана, а у стану није било кључа. Одмах је било јасно да је Ивана познавала убицу, да га је самовољно пустила у стан и да је он са собом, вероватно у брзини, закључао стан. Такође, како у стану нису примећени трагови преметачине нити су недостајале вредне ствари, веровало се одмах да мотив злочина није крађа, што је касније и потврђено.

Емотивне објаве убице

Док је цела Србија била у шоку због злочина, један младић који се представљао као Иванин пријатељ, непрестано је објављивао тужне поруке о њеној смрти.

„Није нам се дало да се још једном видимо на лепим твојим омиљеним Проклетијама“, била је једна од објава које је младић посветио Ивани… Испотавило се да је реч о Јетмиру Гочају, туристичком водичу који води планинске туре на Проклетијама, а тужилаштво је истрагом утврдило да је управо он осумњичен за њено убиство.

Када је та информација и званично објављена, Гочај је напрасно обрисао све његове и Иванине заједничке фотографије, као и потресне објаве. Тада му се изгубио сваки траг…

Фото: Фејсбук

Такође истрагом је утврђено да је Ивана убијена у периоду између 00.37 и 5.30 ујутру, те да је убијена тако што је монструм угушио, а као мотив наведена је љубомора. Како су навели из Вишег јавног тужилаштва, Јетмир је у Иванином стану боравио чак 12 дана пре него што ју је убио. Кобног дана, како се сумња, дошло је до свађе између њих двоје, а потом јој је рукама стезао уста и нос док није издахнула.

Када је преминула он је закључао стан и кључ понео са собом. Сумња се да је истог дана аутобусом напустио територију Србије, рекли су из тужилаштва.

Црногорска полиција је потом, како су пренели медији у тој држави, покушала да га пронађе на његовој адреси у месту Гусиње, међутим безуспешно – Гочају се већ изгубио сваки траг.

„Остао сам вам дужан једну причу…“

Слободан Кривокапић, отац студенткиње Иване која је убијена у стану на Миријеву, по први пут се у фебруару огласио преко друштвених мрежа после трагедије која га је погодила.

„Драги моји пријатељи и са ових виртуелних али и ви из стварног живота. Прошло је много дана, за мене, сваки дан ми је као вјечност, нијесам стигао да вам се свима захвалим на пруженој руци и помоћи и разумијевању због наше трагедије. Свако јутро и свако вече ми почињу и завршавају се само са једном мишљу…

Желим са вама овом приликом да подијелим једну прицу, причу посвећеној мојој Ивани а написала су је дјеца са којима је дијелила књигу, оцене ,радост, тугу, живот… Написана је прије мјесец и по дана, Тек сад сам смогао снаге да вам је напишем… Ја се овом приликом из свег срца захваљујем тој драгој дјеци. Прићу су назвали ‘Иванина пјесма’“, написао је неутешни отац, кога је овај чин Иваниних другова посебно дирнуо.

„Кажу нам ти си отишла, али не то није истина, Ивана ово си нам слагала! Вратићеш се ти и наставити да се смејеш, онако звонко, јако, толико да сви кренемо у хору, како је увек било

Чини ми се да је свет окован тугом, да земља бесни за најбољим другом, чини ми се, време на сату уназад тече. Погледах у календар па срце преста’ да ме пече

Време ме баци до неког избледелог петка, хајдемо испочетка. На ходнику баш нашег факултета, чујем звонки глас кроз масу силуета ,,Заборавила сам да је данас предаја из макета!“

Дајем ти чачкалице, мало жице и лепка. Онако како то обично бива са познаницима, који се препознају, а пар тајни их деле да постану нешто више, лица се смеше, као да знају, упамтићу темпо којим душа ти дише

Тако је све кренуло… Теби је направити макету било и сувише лако, док сам ја на својој дуго радила, теби је требало 10ак минута, као да си је до тада направила милион пута…

„Да ли се нешто може додати?“, асистент пита, кажеш: „Да и не. Да ли се нешто може одузети? Да и не“. Гледаш ти, гледа асистент и гледам ја са стране.

Проговори ,,Десетка“ (а теби дах застане). Ја у чуду, смејем се, моја је добила седмицу и мало сам бесна, престаје да те држи место и као да ти је просторија тесна.

Тада нисам схватила али сада знам. Твој живот био је попут те макете. Могло се свашта нешто и додати и одузети, али на крају опет ништа.

Требали сте да је видите, и Ивану и макету. Чиста десетка, али није било ту неког реда, било је свега и лепог и тужног и ружног и срећног, свега!

Али било је стварно, погледам у календар опет и више није петак и сада сам бесна али овај пут истински, јер се десило нешто што нико није очекивао. Нешто што ниси заслужила. Питамо се да ли је могло друкчије.

Знате, она је имала дивног гласа, певала јер је каже тако је навикла код куће са својима, знала је текст сваке песме, прави мали џубокс! Плесала баћату, ма сваки плес је знала!

И чинило се да је ништа не плаши јер је желела и волела толико тога, да јој је свака планина била мала. И зашто нам побогу ниси рекла? Чини се, одлазе увек они који су највиша срца дотакли.

Шта ми друго остаје него да те пустим и памтим, јер увек пушташ оне које волиш, али их држиш у срцу и сећаш се. И боли, али волиш и срећан си што си их имао.

И знамо да ово није крај, ово је само прелазак у неку другу форму. Сада си негде на лепшем даље од свих нас, али ближе Богу.

Хвала ти што си била део мог, део наших живота, била си другарица, сестра, рођака, ћерка и увек ћеш бити у нашим срцима. Ниси заборављена. Живећеш вечно у нама, сетићемо се кроз игру и песму.

И палићу ти свећу на сваког Светог Козма и Дамјана, Нашу изабрану породичну славу Јер смо породица. Збогом за сада, Наша Ивана “.

Слободан Кривокапић је на крају успео да смногне снаге да се захвали.

„Опростите ми на тренутку слабости, опростите и не замјерите, нијесам од вас многима одговарао, немам снаге а ни воље за разговоре, али ову причу, осјећам да сам вам је дужан показати, вама који сте вољели нашу Ивану, хвала овој дјеци на овим ријечима још једном“, написао је отац убијене Иване.

Убица покушао да направи алиби

Јетмир је наводно пре Иваниног убиства у њеном стану провео скоро две недеље. За то време није се никоме јављао, нити инсистирао на виђањима. А онда, 23. децембра кренуо је редом да пише људима са којима је својевремено планинарио и камповао на Проклетијима, а за које зна да су из Београда.

„Он је редом писао свима, инсистирао да се види са њима тај дан. Сви су га одбили уз образложење да имају обавезе. Такође, код неких се распитивао да ли могу „да му заврше марихуану““ рекао је раније извор „Блица“.