Pročitaj mi članak

U Vojvodini 800.000 ljudi pije vodu sa arsenom

0

(Танјуг, Бета)voda-cesma

Професор на Катедри заштите вода на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природноматематичког факултета у Новом Саду, проф. др Божо Далмација изјавио је да око 800.000 Војвођана пије воду у којој има арсена.

Он је потврдио тачност податка да је пијаћа вода у Војводини најслабијег квалитета у Србији, који је пре неколико дана саопштила републичка Агенција за заштиту животне средине.

Далмација је поводом Светског дана вода рекао да је вода за пиће у Војводини увек била најмањег квалитета у Србији, те да сличан проблем постоји и у Мађарској, па је у сарадњи са мађарским партнером покренут пројекат побољшања квалитета воде који се финансира из ИПА фондова међуграничне сарадње Србије и Мађарске.

„У највећем делу Војводине за пиће се користе подземне воде које су лошег квалитета, у њима има арсена који је канцероген, натријума који није токсичан, али који у воду доноси превише соли која битно утиче на крвни притисак људи“, рекао је Далмација, додајући да вода за пиће у Војводини има и повишен проценат гвожђа и мангана, као и амонијака који утиче на развој микроорганизама у цевоводима.

Арсен на подручју Средњег Баната, око Суботице, Сомбора, Бачке Паланке, Шида…

По Далмацијиним речима у пијаћој води арсена има на подручју Средњег Баната, у делу око Суботице, Сомбора, Бачке Паланке, Шида и у мањем делу у околини Ковина.

„Пројекат, који је финансиран из ИПА фонда, омогућио нам је да конструишемо полуиндустријско постројење (ПИЛОТ) које је преносиво и помоћу кога смо у могућности да одредимо начин на који би се могао побољшати квалитет воде и уклонити штетне материје“ рекао је Далмација, додајући да у Мађарској 1.800.000 људи пије воду која у себи има арсена.

Он је објаснио да постоје два начина за решавање проблема квалитета воде. Један је да се из делова где је квалитет воде добар праве регионални водоводи којима би се водом снабдевала подручја у којима је квалитет слабији, а други начин је уклањање арсена и других штетних материја из воде употребом различитих технологија.

Потребно од 400 до 700 милиона евра да се проблеми реше

„Урадили смо пројекат по коме би у периоду од шест – седам година решили проблем са арсеном у води, а за укупно 20 година комплетан проблем воде у Војводини би био решен“, истакао је Далмација додајући да је за решавање проблема квалитета воде у целој Војводини потребно око 700 милиона евра, док би за решавање проблема са арсеном било потребно 400 милиона евра.

Тај пројекат би се, по речима проф. др Боже Далмације, финансирао из три извора – Европска унија би издвојила трећину средстава, друга трећина би била издвојена из републичког буџета, док би преосталу трећину обезбедиле локалне заједнице подизањем кредита или на неки други начин.

„Временски рокови од седам, односно 20 година и наведене вредности пројекта важе искључиво у случају да се у реализацију пројекта крене одмах“, нагласио је Далмација, додајући да ће средства од Европске уније за ову намену Србији бити доступна одмах по добијању датума за почетак преговора о приступању ЕУ.

Овогодишњи слоган „Вода, вода свуда – само ако је делимо“ 

Циљ овогодишњих манифестација под слоганом „Вода, вода свуда – само ако је делимо“ јесте подстицање међународне сарадње у области вода и истицање важности водних ресурса и потребе за њиховим одрживим управљањем.

Стручњаци истичу да је сарадња од кључног значаја за очување водних ресурса и животне средине, јер 46 одсто копна чине сливови који су међународни, 92,7 одсто међународних сливова деле две до четири земље, док 148 земаља у свету дели најмање један слив.

У Србији 92 одсто вода су транзитне воде. Србија по становнику годишње располаже са око 2.000 кубних метара домаће воде, што је сврстава у категорију осетљивих земаља по питању доступности тог ресурса.

У Србији се, како наводе државне институције, пречишћава шест процената вода, 35 одсто становништва има приступ уређеној канализацији, од тог броја 75 процената је градско становништво.

Процењено је да ће до 2030. године 47 одсто светске популације бити угрожено недостатком воде. Тренутно 85 одсто светског становништва живи са мањком воде, а 780 милиона људи нема приступ здравој води.

Одлуком Уједињених нација 2013. проглашена је „Годином сарадње у области вода“, јер је та област кључ за смањење сиромаштва, социјалну једнакост и родну равноправност.

Дан вода у свету се обележава од 1992. године одлуком Уједињених нација, а са жељом да се подсети на важност заштите вода, али и недостатак пијаће воде у многим земљама света.