Pročitaj mi članak
У препуној свечаној сали Руског дома у Београду представљена је 12. марта 2013. године нова књига Београдског форума за свет равноправних „Од Нирнберга до Хага – поуке историје“.
Књига је зборник радова еминентних научника, дипломата и практичара међународног права из Србије, Русије, Бугарске и Канаде. О књизи и поводом књиге говорили су проф. Јелена Гускова, инострани члан САНУ, проф. Оливер Антић, професор Правног факултета Универзитета у Београду, саветник Председника Републике и Главни правни саветник МСП, проф. Борис Кривокапић, професор Мегатренд универзитета, проф. Јелена Лопичић Анчић, уредница књиге, Милан Вујин, адвокат из Београда и Живадин Јовановић, у име издавача.
Представљање књиге је део ширег програма активности Београдског форума, СУБНОР-а Клуба генерала и адмирала Србије и других нестраначких независних удружења којима се обнављају сећања на људске жртве, разарања, тровања природе и друге последице агресије НАТО против Србије и Црне Горе пре 14 година. Програм под геслом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“. поред осталог, обухвата представљање још једне књиге истог издавача „Агресија НАТО – сумрак Запада“ у Суботици (21. о. м), округли сто са темом „Од агресије до сецесије“ (23. о. м, Београд, Сава Центар), полагање цвећа код споменика деци – жртвама агресије, парк Ташмајдан и код споменика „Вечита ватра“, парк „Ушће“ (24. о. м,Београд), студентске трибине и изхложбе на појединим факултетима и друге пригодне активности.
Књига „Од Нирнберга до Хага“ је јединствена стручна и научна анализа у Србији, а вероватно и у свету – речено је на њеном представљању. По свом садржају, ауторима и порукама књига је има међународни карактер.
Садржина представља анализу нирнбершког судског и хашког процеса чиме доприноси употпуњавању празнине у стручној и научној литератури. Примећено је, наиме, да у Србији, осим прилога у уџбеницима о кривичном и међународном кривичном праву за студенте правних факултета, готово и не постоје посебна издања или дубље анализе Нирнбершког судског процеса и његовог значаја за изградњу система међународног кривичног права. Посебно је недостајала анализа односа Југославије и Нирнбершког суда, односно, третмана ратних злочина током Другог светског рата на подручју Југославије, што је свакако необично с обзиром на обим и тежину ратних злочина који су током тог рата почињени у Србији и против српског народа, како од фашистичких окупатора, тако и од њихових сателитских творевина као што су биле НДХ и Велика Албанија. Она показује да је током судског процеса у Нирнбергу искристалисан низ принципа међународног кривичног права који су кодификовани и прихваћени као интегрални део система међународног кривичног права.
А шта за собом оставља Хашки трибунал – ревизију принципа међународног права, селективну правду, двоструке стандарде, непрекидне промене правила по којима ради?
Књига и њено прво представљање је повод за многа питања од којих су нека постављена и на овом скупу. Шта се десило са доказима против осумњичених за ратне злочине против Срба на Косову и Метохији, посебно са доказима о трговини људским органима? Зашто нису истражени злочини НАТО извршени током агресије 1999? Ко је одговоран за злочине против Срба у Хрватској, посебно за оне извршене током војних акција „Бљесак“ и „Олуја“? Ко је одговоран за злочине против српског народа на Косову и Метохији, за протеривање преко 250.000 Срба и других неалбанаца из Покрајине и спречавање њиховог слободног, безбедног и достојанственог повратка на њихова вековна огњишта? Ко је одговоран за нестанак или убиства сведока у прецесима против оптужених Албанаца? Ко је одговоран за смрт Председника Слободана Милошевића пре седам година и многобројних других лидера Срба у притвору Хашког трибунала? На основу чега и у чијем интересу процес против Војислава Шешеља, лидера Српске радикалне странке, траје 10 година без видљивог епилога?
Основне поруке ове значајне књиге су да само независне и универзалне судске институције могу доприносити правди, помирењу и моралном дугу према жртвама ратних злочина; да се не сме дозволити ревизија историје Европе, поготову ревизија резултата Првог и Другог светског рата као ни резултата Нирнбершког процеса, јер би то водило утирању пута за нове катастрофалне сукобе; да је потребно зауставити даље дерогирање основних принципа и појмова међународног права, као што је то појам геноцида; да је потребно ојачати ауторитет и улогу Уједињених нација и принципа Повеље. С обзиром на огромне жртве у борби за своју и слободу Европе од нацизма и фашизма, као и од свих других освајачких стратегија током читавог 20. и на почетку 21. века, Србија има моралну обавезу да се одлучно супротстави свим покушајима ревизије историје.
