Srđan Cvetković, srpski je istoričar koji se bavi temama komunizma, državne represije, disidentima, ljudskim pravima i Hladnim ratom. Tim temama gospodin Cvetković posvetio je više desetina radova u kako domaćim, tako inostranim stručnim časopisima i zbornicima. Naučnik je saradnik Instituta za savremenu istoriju, a do 2009. godine je sarađivao sa istraživačko-izdavačkim centrom Demokratske stranke kao nestranačka ličnost. Osnovne i magistarske, kao i doktorske studije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Uz Nemanju Devića autor je knjige ''OZNA - represija komunističkog režima u Srbiji 1944 - 1946''.

О изборима 1945. господин каже да су то “били избори са само једним коњем, једном идејом и једним програмом. Опозиција око демократске странке уочи избора 20. септембра одбила је да учествује на таквим изборима, да даје легитимитет фактички већ успостављеној диктатури.“

Наводи да је тим изборима претходила чистка политичких неистомишљеника – убиствима. “Почела је са списковима за хапшење људи који су пре свега били оптужени за колаборацију, касније за шпијунажу, који су били предратни политичари, који су били на страни губитника у грађанском рату.“

Такође г. Цветковић износи и податке о загушењу слободних медија попут “Демократије“, угушењу партија, бојкоту опозиције, ћоравој кутији, и осталим облицима претњи и застрашивања – а о који говори књига “ОЗНА – репресија комунистичког режима у Србији 1944 – 1946“.

Како је демократски свет гледао на те изборе и да ли су и тада, као данас, тражили од опозиције да на изборе изађе и да се избори одрже? “Интереси савезника су се поклапали са интересима власти и они су прихватили такве ненормалне изборе.“

Цветковић додаје да су ти избори били егзекуција, а да је изборна кампања за изборе 1945. почела у Београду 20. октобра.

Колико је људи страдало у тим ликвидацијама?

Које закључке доноси књига “ОЗНА“? Где су гробнице оних који су ликвидирани у тим процесима? Ко су били прави комунисти по људима из Партије? Како изгледа Књига стрељаних?

“Осим фразе антинародни елементи, народни непријатељ, током избора користила се и фраза непријатељ данашњице.“ – додаје господин Цветковић.

Износи податке који показују да су те ликвидације биле систематичке и планске, а не стихијске и у заносу.

Како су професионално рађење конфискације имовине? Да ли су се водили националном припадношћу током ликвидације? Да ли је било опозиционих митинга? Како се манипулисало гласовима? Како су разбијали странке опозиције?

Цветковић додаје да се Комунистичка партија минирала и неке своје коалиционе партнере,

Где је у Србији опозиција пружила највише отпора?

“Поседовати Демократију ’45. ићи Теразијама са собом је носило ризик да вас сретне група скојеваца, да вам запале руке ако их носите, да вам запале цео тираж и играју коло око тога. О томе је чак писала и режимска штампа.“

Где је била централа Озне?

Погледајте интервју за одговоре и на остале занимљива питања.
–

Izvor: srbin.info

Oznake: Josip Broz Tito, komunizam, Srđan Cvetković