Pročitaj mi članak
У цркви светог Марка у Београду сутра од 11 часова ће бити парастос храбром дечаку и великом јунаку Споменку Гостићу.
Организација „Четничка омладина“ подсећа да је био војник и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Због своје храбрости добио је Медаљу заслуга за народ. Рођен је 14. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.
Године 1992, почетком рата, живео је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се нашло на првој линији фронта. На почетку рата умрла му је мајка, остао је са баком која је убрзо погинула у гранатирању села. Пошто је остао потпуно сам пријавио се у Војску Републике Српске где је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта.
Док је обављао поверене задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повређен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен. У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а мали Споменко тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији БиХ, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште вехабија. Пантелија Ћургуз, председник Борачке организације РС, у изјави за медије од 12. децембра 2011, обећао је покретање иницијативе за измештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Српске. У неким градовима у Републици Српској покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу.
