Pročitaj mi članakTužioci na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom pobijali su iskaz svedoka odbrane Andreja Demurenka da Vojska Republike Srpske nije mogla ispaliti minobacačku granatu koja je na pijaci Markale, u leto 1995, ubila i ranila na desetine građana Sarajeva.
Ратко Младић (Фото Л. Адровић)
Тужиоци на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом побијали су исказ сведока одбране Андреја Демуренка да Војска Републике Српске није могла испалити минобацачку гранату која је на пијаци Маркале, у лето 1995, убила и ранила на десетине грађана Сарајева.
У унакрсном испитивању, тужилац Алан Тигер тврдио је да је Демуренко погрешно разумео правац долета гранате, који су утврдили Унпрофорови француски стручњаци, због различитих мерних јединица. Сведок је, међутим, узвратио да то „није било битно” и да се служио правцем долета гранате који су на карти уцртали управо француски истражитељи, испитујући све могуће положаје минобацача.
Заступник оптужбе доказивао је да Демуренко није у обзир узео све типове минобацачких граната које су могле бити испаљене на Маркале и да је, стога, занемарио да је напад могао доћи са 12 локација, а не са шест, које је он, како тврди, обишао. По тужиоцу, разлика у удаљености тих положаја и оних које је Демуренко испитао износи и до километар и по.
„Таблице гађања то јасно показују, али то не мења ништа, зато што смо ми обишли сва места могућег испаљења на линији долета које је била дугачка шест километара од места удара”, одговорио је Демуренко, тврдећи да је та удаљеност крајњи домет минобацача.
Као циљ своје истраге, руски официр навео је „одбацивање лажи” да су „српски агресори” испалили гранату на Маркале. Упитан од судија да ли то значи да је унапред знао да српске снаге нису биле одговорне, Демуренко је одговорио:
„Наравно да не. Да смо на територији ВРС нашли ватрени положај, ја бих то отворено рекао”.
Генерал Младић (73), ратни командант ВРС, оптужен је за терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима, 1992–1995. Према оптужници, гранату која је 28. августа 1995. на улици испред Маркала убила 43, а ранила 75 особа, испалила је ВРС са положаја око града.
Две експлозије на пијаци Маркале у Сарајеву у којима су, у фебруару 1994. и у августу 1995, погинуле и биле рањене на стотине грађана Сарајева, вероватно су најконтроверзнија тема на суђењу генералу Ратку Младићу.
Иако се у оптужници тврди да су обе експлозије изазвале минобацачке гранате које је испалила Војска Републике Српске, којом је Младић командовао, припадници Унпрофора који су спровели истрагу, опрезно су сведочили у корист оптужбе да су могли да утврде само да је минобацачки пројектил долетео из правца у којем су били положаји ВРС, али не и тачну локацију са које је био испаљен.
Да је гранате испалила ВРС изричито су тврдили само артиљеријски вештаци оптужбе и неки од сарајевских полицајаца који су учествовали у истрази. „Плави шлемови” који су сведочили у Младићеву одбрану ограничавали су се на изјаву да није било могуће утврдити која је зараћена страна испалила пројектил.
Балистички вештак одбране Зорица Суботић доказивала је да су обе експлозије биле изазване минама подметнутим на тлу и даљински активираним, јер није било могуће пијацу погодити пројектилом из минобацача.
Знатан број сведока из Унпрофора потврдио је да је чуо „гласине” да муслиманска страна напада своје грађане, које нису могле бити потврђене, а официри ВРС који су сведочили у Младићеву одбрану били су једногласни да се управо то догодило на Маркалама.
Заштићени сведок одбране ГРМ-116, који је био припадник обезбеђења Алије Изетбеговића, изричито је тврдио да су први напад на Маркале, 5. фебруара 1994, организовали сам Изетбеговић и тадашњи исламски поглавар у БиХ Мустафа Церић, а спровели генерали Армије БиХ.
Иако од велике важности за јавност у бившој Југославији, суд у Хагу није Маркалама придавао већи значај него бројним другим ратним инцидентима у Сарајеву са масовним људским жртвама. Пре почетка суђења Радовану Караџићу, судије су чак сугерисале тужиоцима да, управо због контроверзе, из оптужнице избаце Маркале, што је одбијено.
Иако је Караџић, као врховни командант ВРС, проглашен кривим за обе експлозије, судија Мелвил Берд је у пресуди изразио супротно мишљење да постоји сумња да иза прве експлозије на пијаци стоји муслиманска страна, позивајући се управо на наведени исказ припадника Изетбеговићевог обезбеђења.
