Прочитај ми чланак
(Блиц)
Пећински накит чудесне лепоте стваран стрпљивом руком природе два и по милиона година, бескрајни ходници кроз које теку ледене понорнице, подземне дворане висине солитера, од којих је једна висока чак 80 метара, и неочекивано богатство живог света Церјанске пећине одушевило је спелеологе из Немачке.
Церјанка је једна од најдужих пећина у нашој земљи са до сада откривених 6.025 метара, али јој се још увек не зна крај. Чланови Интернационалне истраживачке спелеоронилачке организације „Цаве басе еxплоратион“ већ четврту годину покушавају да ронећи у сифонским врелима надомак села Кравље пронађу пролаз до Церјанске пећине, а у даљем истраживању ће им помоћи и Андреас Ких и Денис Шоненберг, стручњаци који су се прикључили истраживању. Након првог боравка у пећини, убрајају је у једну од три најлепше пећине у којима су били у свету.
– Обишли смо све вредне пећине од Авганистана до Јужне Америке и Африке и заиста смо фасцинирани пространошћу пећинских дворана, монументалним пећинским накитом пребогатог колорита и дужином и димензијама ходника. Ако је максимална оцена 10, оценили бисмо пећину између 7 и 8 – причају Андреас и његова колегиница Денис.
Андреас је фотографисао у пећини и ретку врсту даждевњака која се може наћи тек у понеким европским пећинама и спада у 30 заштићених врста, а која је у Церјанки бројнија него што се мислило. Они су провели 10 часова у пећини, али су успели да обиђу само 2,5 километара јер су често застајали да би Андеас фотографисао прелепи пећински накит и грандиозне дворане.
Користећи ласерске уређаје, он је измерио да је једна од тих дворана висока невероватних 80 метара. Од пећинског накита, посебно су визуелно атрактивни хелактити, који захваљујући ваздушним струјањима пркосе земљиној тежи, па уместо ка поду расту у свим правцима.
– Желимо да прођемо целу пећину, али је боравак у њој отежан због изузетно високог водостаја. Планирамо да у септембру и останемо неколико дана у пећини – каже Андреас. Денис не сумња да ће будућим туристима обилазак ове раскошне пећине пружити фантастичан доживљај.
– Улаз је тренутно отежан због нивоа воде па се мора сићи кроз три мања водопада који у току лета пресуше. Вода у каналима је од колена до струка, па се у пећину се не може ући без посебне опреме – каже Иван Милосављевић
До улаза у пећину је направљена стаза и приступни мост, али остаје да се изгради четири километра пута од Церја до пећине, што ће бити урађено у склопу заједничког пројекта са бугарском општином Лом.
– Пут ће коштати 30 до 40 милиона динара. Циљ нам је да напокон Церјанска пећина буде доступна посетиоцима – каже председник општине Пантелеј Срђан Савић.
Попшичка пећина јединствена у свету
Немачки спелеолози обишли су и две пећине у околини Сврљига. Попшичка пећина их је оставила без текста јер су утврдили да се у њој налази пет ретких врста слепих мишева, што је чини јединственом у Европи. Богатију колонију слепих мишева у свету, према њиховим речима, има једино једна пећина у Уганди. Они су обишли и пећину Самар код села Копајкошара.
