Pročitaj mi članak
Времена за чекање није било. Подигли смо кредит и ушли у поступак вантелесне оплодње. Отплатили смо десет рата, имамо још 26, али сад имамо ћерке Хелену, Сару и Даницу.
То је сиже животне приче Марије и Мирослава Петровића из Пуковца у општини Дољевац. Поступак вантелесне оплодње је успео из првог покушаја, а и да није, одлучно каже, она и Мирослав покушали би поново. И задужили би се опет. Иако јој је плата 30.000 динара, а супруг, молер, нема стални посао.
345.000 вантелесна оплодња
23.000 замрзавање јајних ћелија
100.000 терапије и анализе
83.000 само је камата на кредит од 280.000
– После пет година борбе да будеш родитељ, нема одустајања, чак и кад је вантелесна једино решење, а немаш новца да је платиш. Мислили смо да ћемо успети да уђемо у поступак који плаћа држава, али конкурс за приватне ординације није био расписан, а лечење сам већ почела у Лесковцу, код др Миодрага Стојковића – прича Марија.
Пуно новца су издвојили за анализе и није се могло назад. Четири пута Марија је одлазила у Ниш, где је добила идентичан одговор – чека се расписивање конкурса.
Када је већ требало да уђе у поступак, јер су јој у међувремену замрзли јајне ћелије, сазнаје да су већ неке жене отишле у Београд, на државну клинику, а да за приватне не постоји могућност да се обави поступак о трошку државе.
– Није било друге, отишли смо у банку 4. марта и поднели захтев за кредит. За вантелесну нам је било неопходно 345.000 динара, већ смо дали 23.000 за замрзавање јајних ћелија и скоро 100.000 за терапије и анализе. Али пошто ми је плата 30.000 динара, нисам могла да подигнем целу суму, већ 280.000 динара. Срећом па нам је друг позајмио део новца – прича Марија.
Новац није препрека
Марија ради за 30.000 динара, а рату кредита плаћа 10.083 динара. Мирослав је молер, без сталног запослења. Пријатељ им је додао новац, кредит није покрио све трошкове
Процедура је била брза, подигли су наменски кредит са фиксном динарском каматном стопом од 17 одсто на три године отплате. До сада су 100.000 динара вратили. Само за камату даће 83.000 динара.
– И тако право из банке у болницу. Са великом надом, са великом вером да ћу да будем мама, убеђена да ће све да успе, ушла сам у поступак 17. априла – каже Марија.
Најтеже су биле две недеље неизвесности, али када је сазнала да су успели и да је у другом стању, срећа неизмерна. И онда још једна радост – три ембриона су се примила. И тако су се 17. новембра 2014, после 33 недеље колико су биле у мамином стомаку, у Београду родиле Хелена (2.100 грама), Сара (1.300 грама) и Даница (1.150 грама).
Хелена је са родитељима за недељу дана изашла из болнице, сада има четири килограма. Пре неки дан, са по килограмом више, из Института за неонатологију изашле су и Сара и Даница. Породица Петровић сада броји пет чланова, а у Пуковцу нема срећније.
