Прочитај ми чланакБивша министарка за бригу о породици и демографију, Дарија Кисић однедавно је вршилац дужности директора Института за вирусологију, вакцине и серуме Торлак. На ову функцију Влада Србије именовала је брзопотезно, као и њену колегиницу Јелену Танасковић, пошто су претходно и једна и друга остале без ресора и фотеље у Немањиној 11.
Истражујући како послује ова државна здравствена установа, односно шта јој је претходник на месту директора Лука Драгачевић оставио у „аманет“, Форбес Србија открио је да финансијских резултата Торлака за 2023. годину нема на сајту Агенције за привредне регистре.
Ни у регистру привредних друштава, али ни у оном где су регистроване здравствене установе.
Разлог је следећи, кажу у АПР-у за Форбес Србија:
„Чланом 4. став 5. Закона о рачуноводству прописано је да се одредбе овог закона не односе на буџете и кориснике буџетских средстава, а чланом 144. став 8. и 9. Закона о здравственој заштити прописано је да је здравствена установа у јавној својини дужна да организацији обавезног здравственог осигурања достави завршни рачун ради сачивањавања консолидованог извештаја организација обавезног здравственог осигурања, као и друге извештаје у складу са прописима којима се уређује буџетски систем“, одговарају у АПР-у наводећи даље да је Институт Торлак обавестио АПР да „почев од 01. јануара 2023. године искључиво примењује прописе којима се уређује буџетски систем“.
У складу са тим, извршено је ажурирање Евиденције обвезника и од наведеног датума Торлак није обвезник примене Закона о рачуноводству, а тиме ни обвезник достављања финансијских извештаја Агенцији за привредне регистре.
Другим речима, Институт Торлак позивајући се на горе поменуте прописе одлучио је да више не предаје финансијске извештаје АПР-у, па су његови пословни резултати за прошлу годину, за разлику од претходних година, недоступни јавности.
На сајту Републичког Фонда за здравствено осигурање их нема, а не могу се наћи ни на сајту самог Института Торлак.
Како је пословао Торлак раније
Према подацима из финансијског извештаја за 2022. годину, Торлак је запошљавао 224 радника. Те године његови пословни приходи били су 1,43 милијарде динара. Пошто су, истовремено, пословни расходи износили 2,53 милијарде, Торлак је пре две године остварио губитак из пословања од 1,1 милијарде динара.
С друге стране, када се погледају укупни резултати, тачније укупни приходи и расходи, резултат је нешто другачији. И упркос нешто већим укупним расходима (2,59 милијарди динара) од укупних прихода (2,58 милијарди динара) Торлак није остварио губитак него добит. Разлог за то су одложени порески приходи који су допринели да на крају ова здравствена установа књижи скромну добит од 8,8 милиона динара.
Када се погледају Напомене уз достављени финансијски извештај јасно је да је недостајућу 1,1 милијарду динара, колика је разлика између пословних прихода и расхода, надокнадила држава, односно да је тај новац стигао очигледно из надлежног Фонда за здравствено осигурање.
Поредећи извештајну са годином пре ње, односно са 2021. годином, евидентно је лошије пословање Института Торлак. У овој години Торлак је имао добит већу 96 одсто од онога који је остварио годину после. Торлак је, наиме, 2021. (чињеница је да је то била година ковида) остварио нето резултат од 220,6 милиона динара, пошто су му укупни приходи били 3,81, а расходи 3,54 милијарде динара. Готово цео овај износ остварен је из пословања, па у ставци остали расходи стоји само 84 милиона динара, за разлику од 1,1 милиијарде колико је на истој позицији књижено 2022.
Посматрајући 2020. годину у којој је почела пандемија, Торлак је остварио још већу добит него годину дана касније, мада је имао и мање приходе и расходе у односу на 2021. Тадашња добит била је 274,5 милиона динара.
