Pročitaj mi članak
План Владе Србије о смањењу броја запослених комбинован са бриселским споразумом погодио је раднике Пореске управе на Косову и Метохији због чије одлуке је 95 српских породица принуђено да напусти Косово и Метохију.
По бриселском споразуму Влада Србије је до краја 2014. год. била дужна да „стави катанац“ на испоставе Пореске управе на тзв. административним прелазима између Србије и Косова и Метохије, што је и учињено.
78 радника Посебног одељења Пореске управе на административним прелазима чије породице живе на Косову и Метохији, по систему „узми или остави“, тихо, без медијске галаме добијају премештај у Управи царине у градовима по читавој Србији и на тај начин долази до постепеног исељавања њихових породица са Косова и Метохије.
Пореска управа Србије је изашла са јасним ставом да не постоји потреба за даљим ангажовањем ових радника у филијалама на подручју Косова и Метохије.
Са друге стране, судбина седамнаесторо радника Пореске управе на Косову и Метохији под управом Унмика, које је Владе Републике Србије фебруара 2008. године између осталих позвала да напусте институције Косова које су прогласиле независност, биће решена на суду.
До тада ови људи морају да се сналазе како знају и умеју да прехране своје породице, јер су у писаној изјави коју је од њих затражена од стране Министарства за Косово и Метохију 2008. године, морали да потпишу да не признају косовске инститиције, исте оне које су колико јуче биле Унмик.
Оверену изјаву са деловодним печатом косовских институција предали су властима у Србији.
На седници која је одржана 21.02.2008. године Влада Србије доноси Закључак у коме се између осталих институција Р.С. на Косову и Метохији позива и Пореска управа да раднике до тада привремениx институција на Косову и Метохији које су прогласиле независност преузме и интегрише у систем Републике Србије који и данас паралелно функционише на Косово и Метохији.
Пореска управа је након неколико месеци натазења ипак пристала да узме у обзир обавезујући акт Владе РС и тада радници добијају уговоре о Повременим и привррменим пословима на одређено време уз минималне зараде без права на косовски додатак уз чврсто обећање на састанку са тадашњим директором Пореске управе Србије Дејаном Стојановићем да ће решење коначног радног статуса бити решено у наредним месецима.
Од тада до данас на челу Пореске Управе промењено је неколико директора. Садашњи директор Пореске управе, господин Марко Маринковић није показао никакво интерсеовање за проблем седамнаесторо радника којима није продужен уговор о раду и никада није решавано питање коначног радног статуса иако је то питање јасно прецизирано Закључком Владе Републике Србије.
Решавање коначног радно – правног статуса одлази у недоглед, а уговори су продужавани рекордних дванаест пута са дужим прекидима све до септембра 2014. године, када престаје свака нада да ће садашњи директор Пореске управе Србије услишити молбе радника Пореске управе по уговору, макар да их прими и да објашњење због нових околности, што представља крајње неозбиљно понашање једне институције од велике важности за једну државу.
Писали смо мејлове, звали телефоном, тражили смо да нас прими било ко у Централи Пореске управе, али је очигледно и логично да смо мање занимљиви од естрадне голотиње која у последње време окупира пажњу пореских органа у Србији.
За помоћ смо се обраћали канцеларији за КиМ чији службеници очигледно не желе да се мешају у свој посао и нама који смо део живота, тј. седам година чекања и надања потрошили узалуд посвете макар десет минута пажње.
Преварени и исто толико понижени порезници са Косова и Метохије који би да нису 2008. године напустили институције „независног Косова“ добили неславни епитет издајника сада су пред вратима оазе правде у коју су с’ правом почели да сумњају јер им је прво рочиште у борби Давида и Голијата заказано за месец мај 2015. године.
Да су породице радника који су без икаквог објашњења остали без посла, жртве политике која се спроводи над Србима на Косову и Метохији од стране државе показује и чињеница да је председник Борис Тадић у једној емисији на РТС-у својевремено на питање гледаоца о овом проблему одговорио да је преузимање радника из привремених институција на Косову обавеза неке претходне Владе, па се са правом питамо зашто је Влада преузела све од претходних Влада када су у питању бројне међународне обавезе.
Не би све било тако да нисмо и ове године у јануару приликом посете председника Владе Р.С. господина Александра Вучића у Пасјану чули причу о јачању српских институција које се тихо гасе, а људи одлукама те исте власти приморани да оду са КиМ, због немогућности да прехране своје породице. Охрабрени тим надахнутим говором одлучили смо да се и јавно обратимо и упознамо медије па и власт са нашим проблемом који нам је одузео добар део наших жовота.
Овакве одлуке Владе Србије и њених институција које се полако гасе и трансформишу у косовски систем власти који није у стању да упосли све раднике доприносе исељавању Срба са Косова и Метохије, што ће се у месецима који следе јасно приметити.
