Pročitaj mi članakPrema prognozama stručnjaka, rusku ekonomiju sledeće godine očekuje znatan rast, za Njujork tajms piše novinar Andrju Kramer. Uoči predsjedničkih izbora, zemlja konačno izlazi iz teške ekonomske krize.
Овај месец је трговина на мало у Русији у односу на исто раздобље прошле године порасла је за 3%. Према Министарству финансија, укупни економски раст ове године бит ће 2,1%. Дакле, 2017. ће бити прва година господарског раста, након кризе која је започела 2014. године, примјећује аутор.
Остали економски показатељи крећу се у истом смјеру. Ове године ће инфлација укупно износити 4%, што је врло мало за руске стандарде. 2015. године су потрошачке цијене порасле за више од 15%, што су осјетиле и просјечне руске породице.
Међутим, након опоравка цијена нафте, Народна банка Русије је поновно почела куповати чврсту валуту.
“Ово је велики напредак и то ће се наставити, јер постоји јака стална подршка”, рекао је Владимир Осаковски, главни стручњак у Мерил Линчу.
Земља, као и све друге, има потешкоћа. На примјер, због сталних промјена цијена нафте и гаса, додао је стручњак. Банкарски систем је такођер рањив. Међутим, има добрих вијести. У септембру (рујну) је агенција за рејтинг Фич јавила да се статус руског националног дуга промијенио из позитивног у стабилни.
Током 2017. године су страни инвеститори улагали у руске вриједносне папире и њихов је удио у јавном дугу порастао је на 30%, пише Крамер.
За излазак из кризе су заслужни и владини инфраструктурни пројекти, укључујући и мост преко мореуза Керч на Криму, гасовода према Кини и стадиона за Свјетско фудбалско првенство 2018. Све то помогло је земљи да превлада посљедице западних санкција.
Њујорк тајмс економски опоравак повезује с предстојећим предсједничким изборима, на које Владимир Путин излази у повољнијем господарском окружењу.
“Унаточ чињеници да су посљедњих година Руси претрпјели губитке, Путин је и даље њихов омиљени кандидат”, наглашава Крамер.
Према истраживању Центра Левада, двије трећине бирача је спремно гласати за Владимира Путина.
“Ипак, економски раст већи од 2% неће бити лако постићи”, вјерује Андрју Крамер.
Кремљ ће морати подузети низ реформи за дугорочно јачање руске економије. Конкретно, према економистима, добна граница за одлазак у пензију мора бити повећана. Без таквих промјена господарски раст неће премашити садашњи ниво, вјерује гувернерка Народне банке Русије, Елвира Набиуллина.
Но, било би мудро суздржати се од предвиђања о економској ситуацији у Русији. 2014. и након увођења санкција су сви економисти предвиђали слом господарског и финансијског сектора, што се није догодило. Предвиђали су и пражњење државних резерви, које су с нешто више од 500 милијарди средином 2015. пале на 356 милијарди долара, а онда су се опоравиле и сада износе 424,8 милијарди долара. Стога се боље суздржати од прогноза, јер ни санкције, ни рушење цијена нафте на свјетском тржишту, што је на крају скупље платила Саудијска Арабија од Русије, нису дали врло предвидљиве резултате за Запад.
