Прочитај ми чланак
(Блиц)
Теслино тело било је два дана изложено у познатој погребној сали на Медисон авенији. Реке људи долазиле су да одају последњу почаст великом научнику, а у књигу жалости уписивали су се државни достојанственици, истакнуте јавне личности, пријатељи, познаници, али и обични људи који су се напросто дивили генију. Телеграми и изјаве саучешћа пристизали су из свих крајева света…
Мало позната документа о сахрани, детаљи о преносу Теслине личне заоставштине и урне из Њујорка у Београд, формирању и првим данима Музеја могу се видети на изложби посвећеној обележавању седам деценија од смрти великог научника у Музеју Николе Тесле.
– Комеморација је одржана 10. јануара, а преносио ју је Радио Њујорк. Градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија прочитао је опроштајни говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац, а хрватски виолиниста Златко Балоковић и хор „Слован” су свирали српску родољубиву песму „Тамо далеко“ – каже Милица Кеслер, која је са Зораном Јовановићем Јусом аутор изложбе „70 година од смрти Николе Тесле“.
Имовина запечаћена у „Њујоркеру“
Опело је одржано у Катедрали Св. Јована Богослова чија су златна врата тада први пут за 20 година била отворена.
– Епископ Дионисије из Манастира Св. Саве (поглавар СПЦ у САД) био је информисан о времену и месту сахране. Уместо да дође лично и одржи опело, послао је врло нерепрезентативног свештеника, необријаног и наизглед прљавог, кога је господин К. одмах отпустио. Претпоставља се да је епископ одбио да учествује због чињенице да је Теслино тело требало да буде кремирано – наводи Шарлота Мужар, дугогодишња секретарица дипломате и публицисте Саве Косановића, сина Теслине најмлађе сестре Марице, у званичном документу који је упутила Музеју Николе Тесле.
„Чувар својине страних држављана је све спаковао и запечатио заједно са стварима из друге собе у којој су се налазиле кутије, сандуци, фасцикле са документима, извештајима, књиге, преписка и други списи. Све ово је однето у ‘Манхатан Стораге & Wарехоусе Цо.‘ на Седмој авенији, где је Тесла већ раније оставио неке ствари на чување“, стоји у преводу са енглеског језика сведочења Шарлоте Мужар, чији се рукопис налази у архиви Музеја Николе Тесле.
Наслеђе бродом стигло у Београд
Старање о Теслиној имовини је, према судској одлуци америчких власти из јануара 1943, припало Сави Косановићу, који је пре одласка за Лондон исплатио све рачуне за лежарине Теслиних ствари и чување посмртног пепела.
Сазнајемо и да је Косановић док је био у магацину затражио да види Теслину заоставштину и да су му радници тада рекли да је „група момака из ФБИ дошла ноћу и направила много снимака Теслиних ствари“.
– Упакована у 60 различитих пакета, заоставштина Николе Тесле је бродом „Србија“ упловила у луку Ријека септембра 1951. Потом је возом пренета у Београд где је смештена на Електротехнички факултет и потом јуна 1952. пренета у Генчићеву вилу у тадашњу улицу Пролетерских бригада 51 – каже Милица Кеслер.
„Сеф је тада први пут отворио Сава Н. Косановић помоћу шифре коју сам уручила комитету. Претпостављали смо да се унутра налазе кључеви којима је требало отворити друге сандуке… Међутим, алке с кључевима није било у фиоци у којој је била остављена 8. јануара 1943. Кључеви нису пронађени у сефу. После претреса пронађени су у једном од бројних сандука с документима. У посебном одељку није било златне медаље“ наводи у тексту Шарлота Мужар.
Средином јула, тачније 17. урна са пепелом Николе Тесле стигла је и у Београд.
Тромбоза била кобна
Никола Тесла преминуо је 7. јануара 1943. године у осамдесет седмој години живота од последица коронарне тромбозе. Преминуо је у сну, у свом апартману на 33. спрату хотела „Њујоркер“ у коме је провео последњих десет година живота.
