Pročitaj mi članakPorodica Petrović izašla je iz stana u Njegoševoj 65, a pokušaj sprečavanja iseljenja trajao je do kasnih noćnih sati.
После убеђивања извршитеља, уместо у свом дому Добрила, Снежана и двоје мале деце ноћ су провели код пријатеља.
Велику подршку у четвртак испред Његошеве 65, данас је заменила група најупорнијих испред општине Врачар. Траже решење за породицу Петровић, која је после поноћи морала да напусти стан.
“Имала сам сат времена да спакујем свој живот од 68 година у један кофер, да изађем напоље, да оставим судске извршитеље и момке који пакују моје ствари. Променили су браву и нису ми дали поново да уђем”, наводи Добрила Петровић.
Како каже, у стану у Његошевој 65 је живела 45 година.
“Требало је да из Центра за социјални рад дођу у десет сати ујутру. Дошли су у један, задржали се три минута и имали три питања. ‘Да ли ви Добрила имате где да спавате?’ Ово је мој дом, рекла сам. ‘Aли овде не можете? Aко немате где узећемо вам децу и сместићемо их у прихватилиште’. Осим тога, рекли су ми и да ће ме полиција изнети и писати ми кривичну пријаву ако не изађем”, додаје она.
Она истиче да су чланови њене породице општини Врачар 1945. године дали два стана за стан у Његошевој 45.
“Моја свекрва је ушла у њега трудна са мојим мужем и имала сва права да живи ту. Све је било исто до 1992. када је почео откуп стана, а тада су нама рекли да не можемо да га откупимо јер је у приватном власништву. Онда 2006. мој супруг умире, а ми немамо право да живимо ту јер је мој супруг умро. Он је умро, умире и цела породица. Мој супруг је био носилац станарског права после своје мајке са решењем суда где смо ми проглашени за чланове породичног домаћинства”, каже Добрила Петровић, која је здравствени радник у пензији.
Према њеним речима, 11 година води спор због чега су “материјално исцрпљени”, а на питање против кога води спор, одговара:
“Спорим се са државом, са погрешним судским одлукама. Министарство Зоране Михајловић је донело тумачење на моју пресуду да суд у том поступку није поступио по закону. Такође, Први основни суд је признао да њихов судија није добро поступио, први пут су рекли да су погрешили. Међутим, то није спречило извршитељку која се држи одлуке Aпелационог суда…. Послали су 50 полицајаца и блокирали две улице због две жене и двоје деце.”
Осим тога, она наводи да “нови власник стана је ушао и рекао да нема никаквог компромиса”.
“Поверилац који ме је избацио из стана ми је узео две трећине пензије за наплату судских трошкова. Моја пензија је сада 10.000 динара и отишла сам у бескућнике”, наводи она.
Њена ћерка Снежана Петровић каже да се нада да ће суд успети да донесе одлуку по њиховој жалби и да ће се прећи на више инстанце.
“Из Социјалне службе су дошли и питали ме да ли имам где да сместим своју децу. Рекла сам да имам. Да сам рекла да немам, као што је и требало, да бих се борила за свој стан, узели би ми их и одвели у прихватилиште и то без мене. Да их као збрину. То је била баш уцена”, истиче она.
“Ми други алтернативни начин за смештај немамо, ја не знам да ли они очекују од мене да ја неки стан изнајмим… Од којих примања да га изнајмим и зашто бих ја изнајмљивала стан када имам право на обештећење на два стана које је моја бака мењала за овај један из ког смо јуче избачени на улицу”, додаје Снежана Петровић.
Петровићева је са децом (десетомесечним сином и петогодишњом ћерком) и мајком исељена у ноћи између четвртка и петка након више од 14 сати драме, а како Б92.нет сазнаје, ноћ су провели код куме.
Осим тога, сазнајемо и да им је дат рок од осам дана да изнесу ствари из стана, као и да је стан запечаћен. Због исељења породице Петровић испред ГО Врачар одржан је протест.
Иначе, после 11 година спора суд је донео решење по закону из ’73.
Право стечено за време СФРЈ данас се другачије тумачи, али ипак остаје нерешен проблем носилаца станарског права у приватној својини.
“Они су имали иста права као и носиоци станарског права у друштвеној својини, али законом из 1992. је 668.000 носилаца станарског права у друштвеној својини стекло право откупа, док ми који смо били носиоци станарског права у приватној своји смо били изузети од откупа и та ситуација постоји данас”, наводи Дубравка Николић из Удружења корисника станова у приватној својини.
“A како то да није решена до данас?”, гласило је питање новинарке Б92.
“Зато што, како би неки рекли, нису донети закони који би то решили”, додала је Николићева.
Недавно је усвојен један од оних који је могао да реши проблем, који се према проценама, тиче 40.000 људи.
Председница Удружења заштићених станара Маја Нешић за Б92.нет је изјавила да је „комплетан судски поступак у овом случају веома сумњив, замагљен и подложан корупцији“.
Она каже да је суд утврдио да је извршење о исељењу неосновано јер се појавио власник који нема право да потражује стан, за шта има документ који то потврђује, као и да је предмет по жалби Снежане Петровић “пет месеци задржаван у нечијој фиоци”.
