Pročitaj mi članak

SVETSKI PRIZNATI NAUČNIK „Zašto ne verujem u Krizni štab i zvanične podatke Vlade“

0

"Da parafraziram epidemiologa dr Zorana Radovanovića, zvanični podaci o broju novootkrivenih slučajeva i umrlih od Kovid-19 su besmisleni."

Овако онколог Милош Миљковић почиње свој текст „Зашто више не верујем званичним подацима“ у којем се бави пандемијом корона вируса, али и одговорношћу надлежних за све тежу ситуацију у Србији, који преносимо у целости.

„Јасно је да одувек било да ти бројеви не могу бити потпуни одраз стварности. Уз ретке изузетке, ниједна земља нема довољно тестова за обухват целе популације, многи са блажом клиничком сликом не одлазе на тестирање, постоји стопа лажно позитивних и лажно негативних тестова, не објаве се истог дана сви позитивни резултати између два пресека, и тако даље. Треба бити неповерљив према званичним бројкама било које земље због инхерентне непредвидивости процеса. Али и такве непоуздане бројке су корисне јер, ако ништа друго, када се саберу и упросече, и када се “испеглају” извори дневног варирања, могу показати тренд.

Први проблем са бројевима који се од 26. фебруара објављују на сајту цовид19.рс, и који улазе у званичан збир светских база оболелих, је што су дневне варијације већ испеглане. Груби осећај за то можете стећи као ја, на једном од графикона који сваки дан постављам на Твитеру:


Неколико дана након тога видео сам статистички поткованије објашњење недостатка варијабилности у броју умрлих:


Назовимо ово разлозима за основану сумњу да додатан људски фактор утиче на званично саопштене бројеве.

Други проблем је вест о постојању паралелне Владине Цовид-19 базе према којој су од 19. марта до 1. јуна у Србији 632 особе умрле од Ковид-19 уместо 244 званично саопштених, а у последњих неколико недеља од објављивања текста било 300 до 340 новооткривених случајева, уместо деведесетак колико се данима понављало у званичним саопштењима. Ни министар здравља ни в.д. директорка Института Батут ниси дали објашњење, али ни деманти да таква база постоји.

Назовимо ово доказом о постојању разлике између онога што званичници знају и онога што саопштавају.

Трећи проблем је став званичника који је уследио. Пуних седам дана након што је вест о бази објављена, два члана Кризног Штаба изјављују да нису имали и још увек немају увид у њу и да то —- обратите пажњу на пасив —- “мора да се провери”. Очекивао сам више жеље да се дође до правог одговора од људи који на основу тих бројки доносе одлуке о животу и смрти лица физичких и правних. Очекивао сам, наивно, да бар један од њих поднесе оставку ако се не разјасни порекло тих бројки. Уместо тога, добили смо ненамерну поезију Предрага Кона и бескичмењачке пасивне изјаве у којима ће се истина волшебно појавити ако се довољно зачуђујемо.

Коначан одговор на питање да ли се бројке намештају дала је премијерка, када је као једино објашњење за разлику између званично саопштених и бројева из Владине Цовид-19 базе дала снисходљиву причу о новооткривеном Ковид-19 пацијенту којег на путу до инфективне клинике прегази аутобус:


Потребно је пуно аутобуских несрећа да објасни разлику од 388 умрлих. Назовимо то њено немушто објашњење признањем кривице.

Све ово износим без улажења у манифестације, политичке, спортске, и друштвене, које су пратиле овај низ дешавања. Ништа од тога није потребно да бисмо знали да су бројеви лажни. Можда би се са њима направила боља прича, али приче су приче и никада не одговарају истини.

Наставићу да објављујем графиконе према подацима објављеним на  covid19.rs. Ако ништа друго, то су бројеви који улазе у званичну статистику и на основу којих друге земље доносе одлуке о томе како поступати према Србији. Они су, на крају крајева, прича коју желе да испричају владајуће структуре, која ће послужити као изговор за ствари које следе.“