Одлука градске управе да се неплаћање казне за вожњу без карте у јавном превозу третира као прекршај наћи ће се пред Уставним судом. Предлог за оцену уставности поднеће републички омбудсман Саша Јанковић. Заштитник грађана истакао је јуче да је тај пропис који се позива на Закон о прекршајима, а на снази је од 1. октобра – „непропорционалан и није неопходан”.

– Градски превоз мора да се плаћа и иницијатива Уставном суду није изговор да се то не чини, али Устав Србије забрањује несразмерно ограничавање људских права. Мислим да се овим прави већа штета него корист. Страдаће теле због киле меса – поручио је Јанковић у изјави Танјугу.

Омбудсман је додао да је наплата казне за неплаћање вожње у градском превозу регулисана Законом о облигационим односима и другим прописима.

– Не можемо да реметимо све остале системе због тога што нам један систем не функционише добро. Због тога се и обраћамо Уставном суду и тражимо да се одредбе Закона о прекршајима ускладе са одредбама Устава – навео је заштитник грађана.

Реагујући на иницијативу и став омбудсмана, градски менаџер Горан Весић одговорио је да сваки грађанин Србије, па и Саша Јанковић, има право на подношење захтева за оцену законитости Уставном суду, али да овај поступак има посебну тежину.

– Град не спори право омбудсману Јанковићу да се обрати Уставном суду. Спремни смо за ту расправу, када до ње дође. Али оно што је необично јесте чињеница да заштитник грађана јавно промовише ову иницијативу користећи своју функцију. Омбудсман није обичан грађанин и, поступајући на овај начин, у јавности се ствара утисак да његове иницијативе имају додатну правну снагу, јер их подноси баш заштитник грађана – оценио је Весић.

Градски менаџер очекује да чињеница да је баш заштитник грађана поднео иницијативу неће импресионирати Уставни суд, као ни његове „непримерене опаске о телету које страда због киле меса”.

– Управо зато, надам се да ће јавно поновити став да јавни превоз мора да се плаћа како у Београду тако и било где у Србији – навео је, између осталог, Весић и додао да ће казне за оне који се шверцују у јавном превозу бити наплаћиване све док суд не одлучи другачије.

На саопштење градског менаџера, јуче се још једном огласио Саша Јанковић, подсетивши да је „заштитник грађана Уставом, Законом о Уставном суду и Законом о заштитнику грађана изричито овлашћен да, као државни орган, поднесе не иницијативу, већ предлог за оцену уставности”, чиме се аутоматски покреће тај поступак.

– Дакле, заштитник грађана не „ствара утисак да његове иницијативе имају додатну правну снагу” јер их и не подноси, већ подноси предлоге који процедурално имају виши ниво од иницијатива – прецизира Јанковић у свом саопштењу. Такође, он је нагласио да „плаћање превоза, или било које друге услуге, није питање добре воље, већ обавезе за коју постоји начин принудне наплате”.

Ко не плати казну губи право на нову личну карту

Прекршајно евидентирање „шверцера” који не плате казну за вожњу без карте уведено је као једна од мера градске управе за побољшање стања у систему градског превоза, због рекордно ниске наплате. У току минулог лета, према проценама престоничких власти, чак половина путника није поштовала ову обавезу.

Од 1. октобра, путник затечен без карте дужан је да плати 2.000 динара, што му омогућује да настави вожњу. Уколико то не учини, пише му се казна од 6.000динара, коју може да анулира уплатом 3.000 у року од осам дана. Ако ни ову „погодност” не искористи, његово име ће се наћи у прекршајној евиденцији. То значи да док не измире дуг, неће моћи да, на пример, изваде лична документа, региструју аутомобил, продуже возачку дозволу…

За месец дана 7.436 прекршајна налога

У току октобра,комунална полиција издала је 7.436 прекршајних налога путницима затеченим у вожњи без карте. Грађани који нису уплатили казну у року од осам дана заведени су евиденцију прекршаја.

Према подацима из градске управе, за првих пет дана новембра, „шверцерима” су издата 1.283 прекршајна налога.

Предмет оцене уставности не може да буде Закон о прекршајима

Портпарол Прекршајног апелационог суда Александар Илић рекао је вечерас да се издавање прекршајног налога грађанима који немају исправну карту за вожњу градским превозом врши на основу Одлуке града Београда из септембра ове године, а не Закона о прекршајима.

Реагујући на изјаву заштитника грађана Саше Јанковића да ће Уставном суду поднети предлог за оцену уставности одредаба Закона о прекршајима, на основу којих они који не плате казну у градском превозу, улазе у јединствену евиденцију прекршаја, Илић је у писаној изјави указао да евентуални предмет оцене уставности у случају не може бити Закон о прекршајима.

Издавање прекршајног налога грађанима за које је овлашћено лице или контролор утврдио да нема важећу и исправну возну исправу на основу које остварује право на превоз регулисано је “Одлуком о изменама и допунама Одлуке о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда“ од 18. септембра 2014, а не Законом о прекршајима, прецзирао је Илић.

Због тога, како је навео, евентуални предмет оцене уставности у овом конкретном случају не може бити Закон о прекршајима.

„Вероватно је реч о комуникационом неспоразуму, који би погрешним тумачењем могао да доведе читаоце у заблуду да судови не поступају законито и на тај начин би се нарушило поверење грађана у рад судова”, истакао је Илић.

Портпарол Апелационог прекршајног суда тврди да је издавање прекршајног налога од стране овлашћених лица апсолутно у складу са законом, тако да док је градска одлука на снази, прекршајни судови морају да поступају у складу са том одлуком, јер тако налаже закон.

Он је подсетио да плаћањем прекршајног налога у законском року од осам дана прекршиоци имају могућност да им се половина казне опрости, али и да могу потражити и заштиту суда.

„Важећа градска одлука предвиђа да грађанин који добије прекршајни налог у износу од 6.000 динара, због неплаћања превоза, стиче право да у року од осам дана плати само половину казне, односно 3.000 динара”, напоменуо је он.

Такође сви грађани у том року имају право да затраже заштиту суда, односно да пошаљу надлежном прекршајном суду потписани прекршајни налог и на тај начин иницирају судски процес, ако сматрају да су им нека права противзаконито ускраћена‚‚ додао је Илић.

Када грађанин пошаље или преда суду потписани прекршајни налог, терет доказивања прекршајне одговорности је издаваоцу прекршајног налога, навео је Илић и нагласио да је до сада јако мали број грађана искористио то право, док је већина прекршиоца платила умањену казну.

Процењује се да је од почетка примене градске одлуке, пре више од два месеца па до сада издато око 11.000 прекршајних налога лицима која нису имали карту, док је број грађана који се само у једном дану превезе возилима градског превоза далеко већи.

Из тога се, према речима Илића, може закључити да већина грађана ипак поштује градску одлуку и плаћа превоз и не загушује прављењем прекршаја већ оптерећене прекршајне судове.

Закон о прекршајима се примењује од 1. марта 2014. године и прекршајни судови поступају по основу 267 Закона и преко 800 подзаконских акта, који се примењују у законодавству Србије, а међу којима је и Одлука о изменама и допунама Одлуке о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда, напоменуо је Илић.

(Политика, Танјуг)

Ознаке: ГСП, оцена уставности, шверцовање