Конзервативац Анджеј Дуда победио је у другом кругу председничких избора у Пољској актуелног шефа државе Бронислава Коморовског, показале су анкете обављене по гласању на бирачким местима.

Према анкети јавног емитера ТВП, Дуда је добио подршку 53 одсто грађана, а Коморовски 47 одсто, пренела је агенција АФП. Коначни резултати избора биће саопштени сутра увече.

Исход гласања ће бити показатељ и какви резултати општих избора се могу очекивати касније ове године.

У првом кругу Дуда је добио 34,76, а Коморовски 33,77 одсто гласова бирача, подсећа Танјуг.

Резултат првог круга био је изненађење, јер је према тадашњим предизборним анкетама кандидат Грађанске платформе и актуелни шеф државе Коморовски важио за убедљивог фаворита, док је Дуда, члан Европског парламента и кандидат Странке права и правде знатно заостајао у односу на њега.

Анджеј Дуда: од извиђача до шефа државе

Нови пољски председник Анџеј Дуда важи као мудар, динамичан и спретан. Као функционер Партије за право и правду важио је као штићеник шефа те странке Јарослава Качињског.

Већ прва назнака у Дудиној биографији звучи необично: „1984. сам постао члан извиђача у Кракову, а после неколико година и вођа групе“. Ту вишегодишњу извиђачку епизоду Дуда помиње често и са поносом. Лепо, али да ли је то тако важно за једног политичара?

У Пољској – јесте. Не само у конзервативним круговима државе, појам скаута је мит који се изједначава са појмовима „патриотског“, „искреног“, „пожртвованог“. Извиђачи, међу којима су многи били још деца, борили су се и гинули у Варшавском устанку 1944. – који је симбол пољског патриотизма. Тај мит херојске Пољске одржао се до данас. Дуда га је на рафиниран начин уткао у своју предизборну кампању и то са успехом. Његови бирачи су тражили патриоту који се стара о њима, који ће бити спреман да учини све – за њих и Пољску.

Метеорски успон

У политику је тај 43-годишњи правник ушао неупадљиво. Почетком 2000-тих ангажовао се у либералној странци Унија слободе (UW, Unia Wolnosci). Али трагове тог ангажовања тешко је наћи. Пољски „Њусвик“ чак пише да Дуда крије своју прошлост у тој партији.

А онда је дошла 2005. година, када је Дуда докторирао у Кракову, отворио своју адвокатску канцеларију и одједном постао, не само члан национално-конзервативне Партије за право и правду (ПиС) која је победила на парламентарним изборима у септембру 2005, већ је постао и правни стручњак њеног посланичког клуба. После тога, све се одвијало веома брзо. Најпре је постао заменик министра правде, па државни секретар у кабинету председника Леха Качињског. Функције се само смењују; годину дана овде, два месеца тамо… Прави метеорски успон – и то под окриљем председника. Док председник Лех Качињски није погинуо у авионској несрећи код Смоленска 2010…

Након што је за новог председника изабран Броњислав Коморовски, Дуда се повукао и отишао кући, у Краков. Још увек је био посланик и портпарол ПиС, али на њега више нико није обраћао пажњу. Исто тако, тихо је протицала и његова каријера у Европском парламенту, у посланичком клубу конзервативаца и реформиста, док 2014. није одјекнула бомба: Јарослав Качињски објављује да ће Дуда бити председнички кандидат ПиС. Председник те странке остаје у сенци, а Дуда најављује да ће преузети његово наслеђе.

Велика обећања

ПиС, од 2007. најјачу опозициону странку у Пољској, основала су 2001. браћа Качињски. Она себе сматра заштитницом Пољске, заступницом и бранитељком „малог човека“ у борби против „самовоље владе“, те представницом католичких врлина: поштења, љубави према домовини, али и отворености према свету – докле год она не штети домовини. Партија се залаже за „стубове здравог друштва“: породицу, посао, безбедност. Све су то вредности које је Дуда тематизовао у својој предизборној кампањи.

„Пољска се не сме делити на богате и сиромашне“, говорио је. Изговарао је и велика обећања: да ће реиндустријализовати Пољску, да ће ојачати пољопривреду и увести социјалну правду. Да жели да „врати људима достојанство и самопоуздање“. Али, давао је и мања обећања, на пример, да ће обданишта бити бесплатна или да ће укинути претплату на радио и телевизију. Много опрезније је говорио о темама које су осетљиве за његову странку, на пример, о хомосексуалним браковима или вештачкој оплодњи.

Дуда је рафинирано приступио и европским темама. Тако је рекао да ће евро у Пољској бити уведен „тек када сви Пољаци буду зарађивали колико и људи на Западу“. Он пажљиво избегава директне нападе на ЕУ, против које заправо нема ништа докле год су Пољаци „јака, способна држава у центру уједињене Европе“.

Извиђачка заклетва

Велике речи, велика обећања. При свему томе се Дуда увек позива на своју реч. „Моја реч ми је света“, рекао је на крају предизборне кампање. Речи као што су „служење мојој земљи“ и „помагање другим људима“ нису без разлога део извиђачке заклетве, као што то о Дудиној извиђачкој прошлости пише ПиС на свом интернет-порталу.

И Дудина супруга Агата наглашава како је он поуздан. Њих двоје, родитељи 20-годишње кћерке, у браку су 20 година. Упознали су се у краковској школи у којој Агата Дуда и данас држи наставу немачког језика. Пре председничких избора у Пољској, био је познат само Агатин отац, песник и наставник Јулијан Корнхаузер. Али и Анџеј Дуда има шта да понуди у свом породичном стаблу. Ту је пре свега његов деда: „припадник коњице који је 1920. јахао против Руса, а 1939. против Немаца“, написао је „Франкфуртер алгемајне цајтунг“. У том дневнику може да се прочита и да је Дуда „човек са узорном, конзервативном биографијом“.

Извор: rs.sputniknews, dw.de

Oznake: Andžej Duda, Partija za pravo i pravdu, Poljska, poljski predsednik, poljski predsednički izbori