Pročitaj mi članakKako piše hrvatski dnevno.hr, a prenosi srpski portal web-tribune.com jedan od najprepoznatljivijih hrvatskih brendova koprivničke Podravke, Vegeta, proizvedena davne 1959. godine, danas, ono što se nudi u srpskim prodavnicama, više nije dobro poznata mešvina i spoj sušenog povrća i začina već smesa sa ogromnom količinom soli i veštačkim pojačivačima ukusa.
На овим порталима, у вези Вегете, се даље тврди:
„Када ју је осмислила научница Злата Бертл познатија као ‘тета Вегета’ био је то спој зачина и сувог поврћа, посебно шаргарепе, лука и целера те је као таква служила као изврстан додатак супама и чорбама.
Но, када је креирала своју мешавину зачина, Злата вероватно није ни сањала какву ће славу својим производом постићи. Од тих дана па све до данас Вегета се испрофилирала у једну од најкоришћенијих намирница те додатак готово сваком јелу.
Ипак, чини се како је Вегета која се данас нуди на полицама супермаркета далеко од чисте мешавине сушеног поврћа. У њој се налази велика количина соли, и то више од 50 одсто. A уз то, ту се крију и појачивачи укуса, односно адитиви који се додају храни како би имала што дужи рок трајања, била укуснија те изгледала добро. Велика количина адитива доминира укусом хране те она тако губи природну арому, пише Дневно.хр.
Aдитиви се обележавају Е-бројевима, зависно о њиховом утицају на људско здравље. Деле се у три категорије: зелене, који нису опасни за људско здравље; жуте, које би требало конзумирати у мањим количинама; и црвене, које би требало избегавати по сваку цену.
Најзаступљенији адитив у Вегети јест врло штетни мононатријев глутаминат МСГ – појачивач укуса и замена за со – којега се у Вегети може наћи чак око 15% посто. МСГ је адитив Е 621, означен црвеном бојом!
Његове нуспојаве крећу се од мигрена преко погоршаних симптома астме па све до изазивања: мучнине, вртоглавице, лупање срца, тескобе, болове у прсима, хиперактивност, надутост, жеђ, хладан зној, црвенило лица, алергијске реакције.
У великим количинама може довести до одумирања нервних ћелија, а то се пак повезује са настанком Aллзхеимерове, Паркинсонове, Хунтингтонове болести. Забрањен је у дечјој храни. Управо због МСГ-а, многе су мајке из својих кухиња избациле вегету.
Сушено поврће ту је само као покриће за хемијске састојке којима је циљ преварити, па чак и затровати конзумента. Тако се у скупој Вегети данас налази сол, мало сушеног корена те мрвица зачина и све у свему могло би се констатовати да купујете нездраву, па чак и отровну намирницу.
Aко сте у групи оних који алтернативу проналазе у Вегети Натур, тада и даље нисте на правом путу. Реч је о производу који садржи квашчев естракт, односно вештачки добијену глутаминску киселину која тако изолована „појачава“ слани укус. Истина је да је та Глутамати киселина неесенцијална аминокиселина, али природна се налази у храни те би ју као такву требало и уносити у организам и тај је унос правилном исхраном и више него довољан.
Стога би било најбоље да по узору на Злату сами у свом дому справите мешавину зачина која не само да ће бити корисна по ваше здравље, већ и за ваш укус.
