Прочитај ми чланак
(Новости)
Према одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) који је, ратификацијом у парламенту Литваније у јуну ове године, практично ступио на снагу, Србија ће до 2017. морати да измени своје законе и омогући да странци слободно могу да купују њене оранице.
Странци су, упркос законским ограничењима, на мала врата већ ушли на српске њиве и, према истраживању нашег листа, у Војводини поседују најмање 23.850 хектара најбоље земље.
– Само у општини Оџаци две компаније, ирски „Балтик проперти инвестмен лимитид“ и хрватска „Жито група“ из Осијека, власници су 7.300 првокласних хектара – потврђује Ненад Илић, председник Удружења малих акционара „Обруч“. – Реч је о предузећима „Војводина“ из Бачког Брестовца, „Милетић“ из Српског Милетића и „Ратково“ из Раткова.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Прва два су власништво Ираца, а треће Хрвата. У сва три је, иначе, примењен идентичан принцип: претходно их је, на аукцији коју је организовала Републичка агенција за приватизацију 2003. купио локални тајкун Борислав Лилић, да би их, четири године касније, уз посредовање сомборског „Агри бизнис партнера“, препродао садашњим власницима.
– Он је, претходно, уз помоћ локалног катастра непокретности, земљу експресно укњижио на своје име, и то је била кључна тачка целе „операције“ – додаје Илић. – Сличан принцип примењиван је и у другим срединама, с тим што су тадашње више инстанце власти, од покрајинских до републичких, притискале локалне катастре да укњижбу обаве што пре, чак и када је реч о задружној земљи чија приватизација апсолутно није била могућа!
На сличан начин у посед наших ораница су, током претходних десетак година, ушле и компаније из Хрватске, Мађарске, па чак, додуше посредно, и из САД! Тако је, рецимо, 2007. један од власника познатог газдинства „Криваја“ из истоименог места надомак Бачке Тополе, био београдски „БГ рент“, основан капиталом америчке компаније „Алтер маркет“ са седиштем у Делаверу! У трансакцијама, „Криваја“ је, међутим, као и газдинства у Бајши и Чонопљи, припала мађарској компанији ЦБА.
– Занимљиво је да су сва та предузећа претходно доведена у стечај и да их је, пре продаје, водио исти стечајни управник – каже Слободан Пешут, председник Удружења малих акционара „Криваје“. – данас је директор свих предузећа мађарски држављанин, а седиште им се свако мало сели и однедавно је у Бачкој Тополи.
