Прочитај ми чланак

СТОКХОЛМСКИ СИНДРОМ У СРБА: Колико волимо НАТО?

0

protest_nato_plakat

 

Када је недавно један независни београдски магазин обавестио познатог уредника интернационалне мреже “Стоп НАТО“ Рика Розофа да је крајем прошле године у Београду одржан едукативни програм за младе, односно Прва београдска недеља НАТО-а под слоганом „Ми волимо НАТО и НАТО воли нас“ у организацији Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) и Ресурс центра, господин Розоф, иначе Американац, одговорио је: „Шокиран сам овим што сам сада сазнао.

То је потпуно застрашујуће и указује да је у Србији на делу Стокхолмски синдром који означава психолошки феномен зближавања жртве и злочинца“.

У обуци ширења НАТО љубави учествовали су махом већ страначки функционери из подмлатка већине прошлогодишњих парламентарних странака у Србији. Како обавештава Центар за евроатланске студије на свом сајту:

„Циљ овог програма није отварање дебате за или против чланства Србије у НАТО, јер то једна организација цивилног друштва, без ширег фронта не може да уради. Такву кампању може покренути Влада или широк опозиционо-грађански блок што у Србији није случај. Но, ЦЕАС сматра да грађани Србије имају право да буду боље информисани о дешавањима у региону, о НАТО и о односима Србије и НАТО“.

Није потребно трудити се да би се уочило шта су кључни циљеви овог скупа. Наиме, ЦЕАС транспарентно наводи да им је циљ да младе политичаре оспособе да буду:

„Носиоци одговорног обавештавања јавности у Србији о темама које грађанима могу, касније, помоћи у самосталном доношењу политичких одлука. Ово се, наравно, односи на то шта је и како функционише НАТО, али се ту не стаје, већ се спектар тема које се обрађују шири на: са каквим се изазовима НАТО сусреће унутар организације, те и у регионалном и глобалном окружењу; шта се дешава са ЕУ Заједничком безбедносном и одбрамбеном политиком, какве су њене трансформативне могућности за реформу система безбедности…“.

Својеврсну „НАТО обуку“ политичком подмлатку су пружили еминентни професори са београдског и новосадског универзитета, стари НВО јастребови познати по наметању западних вредности, попут, Фонда за хуманитарно право, ИСАК Фонда, Хелсиншког одбора за људска права, као и представници амбасада Републике Словачке (НАТО контакт амбасада за Србију, прим.аут.), амбасада Краљевине Шведске, амбасаде Репубике Аустрије, амбасаде Републике Турске, амбасаде Краљевине Норвешке, амбасаде Краљевине Холандије…

И да циљеви ЦЕАС не би били само лепе жеље западних моћника потрудили су се брижљиво пробрани кадрови државних институција у којима се креира и реализује сарадња Србије са НАТО и процес придружењу ЕУ. Баш по горе поменутом рецепту да нема ништа од резултата, док државне институције не покажу добру вољу.

Тако су полазници присуствовали предавању члана скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове и члана Делегације у Парламентарној скупштини НАТО, затим предавању председнице скупштинског Одбора за европске интеграције.

У Министарству спољних послова учесници су имали прилику да чују основне информације о активностима Србије у НАТО програму Партнерство за мир и дешавањима око усаглашавања Индивидуалног акционог плана партнертства и Програма планирања и прегледа.

Предавања су им одржали директор Сектора за безбедносну политику Министарства спољних послова и представник из Одељења за мултилатералну сарадњу Министарства одбране. Посебно је запажено предавање начелнице Одељења за НАТО и „Партнерство за мир“ Министарства спољних послова која је информисала полазника о главним активнастима њеног одељења.

После свих непочинстава које је НАТО учинио Србима крајем прошлог века није тешко погодити какве су им даље намере. Како каже, Рик Розоф, увек се, нажалост, на крају покаже да Србија служи као лабораторија у којој САД успоставља и усавршава своје технике до перфекције. Не ради се тек о војним, већ о свим средствима и техникама почињавања и кооптирања.

САД су 1999. године прокријумчариле стотине милиона долара у малу Србију како би подржале оно што је названо „промоција демократије“, а што је реализовано успостављањем мрежа организација… Дакле, можемо закључити да овај догађај није новијег датума, али оно што је свакако актуелно је да ће се и 2014. године свакако организовати. Изгледа да је дошло време да НАТО у Србији убира плодове свог успеха.

(БКТВ, Магацин.орг)