Pročitaj mi članak

Srpska dijaspora zahteva od Vučićevih vlasti, da odmah oslobode Zlatanovića i…

0

Srpska dijaspora je ogorčena sramnim i protivzakonitim hapšenjem i maltretiranjem srpkih rodoljuba – novinara Dejana Zlatanovića, Damnjana Kneževića i drugih aktivista Narodnih patrola, koje su nezakonito počinile Vučićeve podaničke, sada već i terorističke, vlasti.

Вучић и његова однарођена власт немају ни морално ни законско право да се иживљавају над часним људима и то над онима који се страствено боре за очување целовитости Србије. Хапшење новинара Дејана Златановића због изјаве “Ко потпише, њега убише” је врхунац апсолутизма и бахатости Вучићеве власти, која не поштује ни основна загарантована људска права – право на слободу и слободу изражавања.

Да ли ће Вучићеве власти смети да хапсе и Српску дијаспору у којој се појавио нови слоган “Ко не потпише, њега не убише.” Да ли ће уплашене Вучићеве власти хапсити и белосветске политичаре када дођу у Србију а који у својим антисрпским преговорима следе слогане: “Ко не потпише, њега убише.”, и “Ко подпише, њега не убише.” Наравно да неће смети. Хапшењем новинара Златановића полиција верује да ће заплашити Вучићеве неистомишљенике али и да ће овај инвалид добровољно под батинама признати да је једном народном изреком хтео да сруши Вучићев режим.

Српска дијаспора примећује да је по питању издаје Косова много адекватнији слоган који је 2001. изговарио познати српски писац и академик Душан Ковачевић: „Ко потпише признање КиМ, погинуће пре него што се осуши мастило!“

Иначе, свим српским владарима кроз историју стајао је (и стајаће убудуће) над главом овај Дамоклов мач – “Ко потпише, њега убише”, јер је то био механизам заштите народа од самовољних, издајничких и корумпираних владара. А, патриотски новинар Дејан Златановић нема ама баш никаквог удела, ни кривице, у тој историјској традицији српског народа.

Било би корисније за Србију да је Вучић ову изјаву протумачио као искрено упозорење на историјску судбину српских владара-издајника. Овим кукавичким хапшењем и малтретирањем српских патриота из Народних патрола и новинара Златановића Вучић је индиректно признао да ради на отцепљењу КиМ од Србије и да се плаши сваког потсећања на судбину оних који издају српски народ и његове интересе. Хапшењем невиних родољуба Вучић и његова власт не могу избрисати историју издајника српског народа, укључујући и фаталну будућност која их по правилу чека.

Српска дијаспора, као убедљиво највећи и најоданији финансијер и инвеститор у Србији (преко шест милијарди евра годишње!), која не условљава и не распарчава Србију као Вучићеви пријатељи из ЕУ и УСА, има не само право већ и моралну обавезу да штити и помаже Србију а самим тим и да брани српске родољубе од свих белосветских немани које су се устремиле на српске земље и народ, укључујући и Вучићеву власт.

Крајње је време, да Вучићева власт престане да манипулише и фрустрира народ у Србији, тако што га обмањује разним измишљеним аферама и претњама. Тако ова уплашена власт у сваком пролазнику поред Председништва види опасног атентатора и побуњеника, шаље на јефтине свадбене дронове скупе Мигове и тако засмејава сва аеро-друштва у Европи. Власт халуцинира и хапси српске родољубе под оптужбом да наводно хоће да сруше “најстабилнији режим у Европи” и то с једним (можда и подметнутим) ловачким карабином.

Српска дијаспора је огорчена поразном чињеницом, да на српски празник Сретење Вучићева власт хапси родољубе из Народних патрола и новинара Дејана Златановића – због храбре (и уставом обавезујуће) одбране интегритета Србије и њене државности, и то на легално одобреним демонстрацијама, а да на исти дан награђује америчког геја Гренела с гротескним (боље рећи ступидним) образложењем “ да је он један од ретких западних политичара који је саслушао српске проблеме”. Иначе, геј Гренел је део америчког естаблишмента који је активно радио (и ради) на отимању КиМ од Србије. Ови Вучићеви злочини на Сретење равни су велеиздаји Ђинђића и Коштунице, када су ови на најсрамнији начин послали бившег српског Председника Милошевића 2001. у Хашки казамат и то на најсветији српски празник Видовдан 2001 (28 јун). А ухапсили су га на априлили дан (01.04.) Незапамћено изругивање српском народу од сопствених власти.

Велика српска срамота – кукавни ”српски дахија” ухапсио је српске патриоте на Сретење, јер је у својој агонији страха умислио да су они нови Карађорђе и Вук Караџић, који ће са једним (подметнутим?) карабином да сруше његову “државу благостања”.

Српска дијаспора је огорчена хапшењем српских родољуба док се Ана Брнабић – која је у службеном гласнику уписана као Председник Владе Србије, слободно шета по Србији упркос чињеници, да већ годинама грубо крши устав а сада још и шири у медијима ужасни дефетизам.

Однарођена српска премијерка брани Вучићеву политику велеиздајства Србије срамним тврдњама, да би у случају одбацивања ЕУ ултиматума, Србији биле укинуте визе и, замислите, народ не би могао ићи у шопинг у Беч, на зимовања и летовања у западне монденске центре. Ове бљутаве речи је изговорила Председница Владе без српског идентитета несрећном српском народу – који је, гле чуда, тек четврти у Европи по сиромаштву, у коме бар 80% људи није видело иностранство (укључујући ту и Хрватску), који у великом броју зарађује само за половину минималне потрошачке корпе, који углавном једе месо на сахранама …

Српска дијаспора је свесна огромног потенцијала српске интелктуалне елите, те очекује у овим критичним данима њен одлучан и храбар протест против кршења људских слобода у Србији, против хапшења српских родољуба, против узурпације власти од стране Вучићеве клике, против урушавања друштвеног поретка и велике економске стагнације.

Српска дијаспора је свесна, да је Вучићева власт, почевши од 2012, на перфидан начин чинила скоро све у корист косовске независности а против српских интереса – као што је погубни Бриселски споразум, давање косовским властима свих српких правних, друштвених и економских ресурса на КиМ. Та погубна антисрпска политика је довела Србију на ивицу урушавања као државе, на ивицу националне пропасти.

Српска дијаспора је дубоко убеђена да је једини безболни излаз из ове морбидне ситуације неопозива оставка великог политичког и друштвеног манипулатора Вучића. Потом, би требало оформити владу спаса и свеколиког српског опоравка, састављену од доказано часних, стручних и одлучних људи. Она би имала задатак да у следћих неколико година уведе владавину права у Србији, да у економији одбаци неолиберални и неоколонијални систем и да уведе економију националног интереса са српском развојном банком, која би давала субвенције домаћим произвођаћима, где би пољопривреда, реиндустијализација и ИТ сектор били окосница српске привреде. Ту нову Србију би подржале многе економско и војно најмоћније држава света.

Српска дијаспора одлучно захтева од Вучићевих власти, да одмах ослободе српске родољубе из Народних патрола и новинара Дејана Златановића из својих Лепоглава. Забела, Сајмишта и Гестапу сличних филијала и да престане са прогоном неистомишљеника.

П.С. Политичка ситуација у Србији је на ивици грађанског сукоба и зато Српска дијаспора саветује Вучићевим властима да одмах почне мирну (безболну) предају власти, тако што ће повести свеопшти дијалог о горућим питањима – пре свега о очувању КиМ у Србији, о пропалој колонизаторској неолиберарној економији, о кршењу људских права. о медијској блокади …

Притом би требало омогућити да се чују, до сада потпуно потиснути, ставови паметних и стручних људи у Србији. Они ће народу јасно објаснити да никакве санкције (поготову не оне Вучићеве виртуелне и измишљене) не могу наудити Србији ако не призна независност Косова. Напротив, одрицање од погубног пута у ЕУ ће јој на дужи рок донети велики економски и демографски просперитет. Патриотски интелектуалци и стручњаци у матици ће свакако објаснити народу, да је управо Вучићева економска политика направила од Србије колонију и да је уводи у ЕУ ропство. Та погубна политика се ослања искључиво на стране инвестиције (које још и обилато субвенционише на уштрб српских фирми) – где страни инвеститори и банке износе сав профит из Србије и тако је економски исцрпљују и руинирају.

Паметни и стручни људи ће објаснити народу, да је за Србију далеко боље да развија пољопривреду него да у нељудским условима копа прљаву литијумску руду – што би од Србије створило највећу тровачницу људи. Парадоксално је, да Србија има знатно веће ресурсе за бављење пољопривредом од Холандије – земља која је пољопривредни шампион, са много мање обрадивог земљишта и са далеко мањом пољопривредном радном снагом него Србија!, а да притом има 50 пута мање приходе од пољопривреде од Холандије – која приходује више од 100 милијарди евра само од пољопривредног извоза.

А уместо овог истинског благостања, Вучићева власт тера српски народ и младеж у “Вучићево благостање”, и то дубоко под земљу – у руднике хиљаду метара под земљом а које ће да експлоатише Рио Тинто. Притом им Вучић обећава да ће по Лозници возити најскупље аутомобиле али им притом не говори, да би им просек живота био мањи од 50 година и то углавном проведен у борби са најтежим болестима – канцерогеним, кардиоваскуларним, хормоналним …

Прави и радољубиви стручњаци би демистификовале Вучићеве гнусне лажи којима се служи у одбрани литијумског лобија Рио Тинто. Он лажно тврди да Немачка већ(!) копа литијум у својим рудницима. Да, Немачка додуше има велика литијумска рудна налазишта на граници с Чешком али због постојеће загађивачке технологије (са коришћењем више стотине тона сумпорне киселине дневно а која убитачно трује и људе, воду, земљиште и атмосферу) не пада јој на памет да их експлоатише. Наравно, ни немачки народ не би дозволио то самоубилачко тровање.

Међутим, оно што Вучић скрива је да Немачка поседује подземне изворе термалних вода које су богате литијумом. Они се налазе у пределу Рајне и пре свега покрајине Баден-Виртемберг. У том смислу је држава ангажовала и чувени Фраухофер институт да развије чисту технологију с безопасним филтерима за литијумску екстркцију. Значи у Немачкој ће добијање литијума бити остварено на чистој и безбедној технологији, односно нема копања руде (прљавог рударења), нема тровања људи, река, земљишта и атмосфере, и наравно нема колонијалних фирми попут Рио Тинта.

Оваквим лажима ( у корист колонизаторских компанија попут Рио Тинта) Вучић обмањује своју гласачку пензионерску машину – од преко милион и двест хиљада физички и умно истрошених полуписмених пензионера, и на тај начин већ дестак година остварује своју погубну политику. Та, по српску младост, смртоносна гласачка машина није у стању да докучи, да је Вучић управо онај вођа из истоимене Домановићеве приповетке – који је слеп водио народ из провалије у провалију све до потпуног уништења. “Вучићеви пензионери” свесно или несвесно гурају своје унуке на маргине живота, јер гласају за Вучића који им нуди будућност “литијумског благостања”, у којој би унуци били оронули рудари, у јамама тровачницама и с кратким животним веком.

аутор:Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, први председник (2001 године) Српског савеза клубова и организација у Баден-Виртембергу (Немачка), где живи и ради преко (150-180) хиљада грађана Србије