Прочитај ми чланакДа ли је Србија заиста окупирала Црну Гору и ко је прави агресор?
„Немојте се плашити јунаци ако буду крвави бадњаци“, стихови су Хаџи Радована Бећировића Требјешког из песме „Мојковачка битка“. Ипак, ових дана Црногорци се одричу ових речи, као и јунаштва својих предака јер имају везе са Србијом!
Црногорски премијер Душко Марковић изјавио је да Црна Гора стогодишњицу од завршетка Првог светског рата дочекује са подељеним осећањима – као датум пијетета према свим жртвама, али и као датум после кога је са свестке мапе нестало име Црне Горе.
– Десеткована војска у два балканска рата, жртвована на Мојковцу зарад спашавања српске војске у повлачењу, а потом – какве ли неправде! – предата у руке српској команди. Све је то олакшало војно спровођење политичке идеје савезника о нестанку црногорске државе и њене династије – рекао је Марковић.
Он је оценио да је начин на који је тадашња Краљевина Србија реализовала такву идеју био је незаконит и нелегитиман, „покривен плаштом нелегалне “Подгоричке скупштине“, која није могла доносити одлуке о државно-правном статусу Црне Горе“.
– А донела их је, а са њима је стигао и терор којим је годинама одржавано насилно укидање црногорске државе, завивши у црно хиљаде наших породица – оценио је Марковић и додао да је скоро девет деценија требало Црној Гори да исправи ту „државну и националну катастрофу“.
Да, добро сте прочитали, све ово је данас, сто година након победе у Првом светском рату изјавио премијер Црне Горе. Одавно је познат став Подгорице да се стиди свега што је веже за Србију, пишу се забране уласка у земљу Србима, интелектуалцима, скидају се табле које су широм Црне Горе подигнуте у част српских војника, тако да није чудно што су Срби данас за новопечене Црногорце окупатори.
Не хају владари Црне Горе за то шта је причао Петар Петровић Његош или Јанко Вукотић, пљунули би они и на то, ако им се само тако каже.
„Ја сам Србин из Црне Горе“, рекао је Његош, али ова реченица данас је строго забрањена у Црној Гори, као и беседа Јанка Вукотића током Мојковачке битке, оне исте коју Душко Марковић данас поништава.
„Србин сам Црногорац. Србин сам јер сам Црногорац. Не велим да другдје и друкчијих Срба нема – зло нас је расуло на све стране, ама ја сам такав. Нијесам Црногорац што сам Србин, него Србин што сам Црногорац. Ми Црногорци ми смо со српства. Није овдје српству сва снага, али јесте душа. Можеш ме убити, сасјећи, смрвити и у прах стуцати, али што је српско то остаје, док и трунке има. И мисао моја српска траје док иједан дамар куца. Има друкчијих Срба, ми смо они од Косова, што свећају и пјевају несреће српске. Затри Косово у памети, у души српској – па ни нас нема. Срба нема.“, рекао је сердар Јанко Вукотић.
Баш ме занима како ће ову изјаву да прекрече мајстори у Подгорици и када ће већ једном да престану с прогањањем Срба, а да другују са српским душманима.
Када смо код Првог светског рата и окупације Црне Горе, истини за вољу треба признати данашњој Подгорици реченицу да је Црна Гора била окупирана. Само што је нису оробили Срби (браћа), већ Аустроугарска и то 1916. године.
А онда је 1918. године српска војска под командом тадашњег регента, касније краља Александра Карађорђевића упала у Црну Гору и то је тачно.
Само упала је да протера Аустроугаре, а ослободи браћу Црногорце, који су тада и увек били један народ. О сведочанству ослобађања крајева Монтенегра најбоље говоре још увек опстале табле подигнуте у знак захвалности српској војсци.
Једна од њих налази се и у највећем туристичком центру Црне Горе – на улазу у Стари град – Будву где се на табли захваљује српској војсци на херојској победи и ослобађању овог места од окупатора.
Значи, премијеру Марковићу српска војска је ослободила Црну Гору од Аустроугара и никако не може бити окупаторска. Једино ако актуелни премијер из Подгорице не сматра да су Аустроугари били браћа, а Срби су ти злотвори који су протерали њих и поробили Црну Гору. Ако је тако, онда је све на месту.
Проглашава се сада ништавном и Подгоричка скупштина на којој се краљ Никола одрекао престола у корист династије Карађорђевић и на којој је донешена одлука, па великим словима написано: ПРИСЈЕДИЊАВАЊУ Црне Горе Србији, дакле нема окупације.
„Да се Црна Гора са братском Србијом уједини у једну једину државу под династијом Карађорђевића, те тако уједињене ступе у заједничку Отаџбину нашег троименог народа Срба, Хрвата и Словенаца“, гласи једна од одлука ове скупштине, која је изгласана, донешена и спроведена у дело, а сада је неки никоговићи газе.
Није ни то проблем, све се данас може, па тако се и сврстава и лажна Република Косово међу земље победнице у Првом светском рату, па шта је онда и одлуку скупштине прогласити ништавном?!
Ваљда је власт у Црној Гори изабрала да стоји уз раме победницима, а то су Хашим Тачи и другови с Косова, које је међу првима признала. Него да буде као и увек на страни свог народа који је вековима био прави пријатељ и брат Србији.
Било како било историја нас учи да су Црногпорци и Срби увек били једно, да није било никакве окупације, већ присједињавања, а данас се може све порицати.
Због тога ћу завршити горе поменутом реченицом која данашње „Црногорце“ највише боли: „Ја сам Србин из Црне Горе“, рекао је Његош.
Ко зна можда ће због ове реченице и Његош постати једног дана окупатор у Црној Гори и протеран са Цетиња…
ОДГОВОР НАРОДА НА ФРАНЦУСКУ СРАМОТУ Ишаран споменик на Калемегдану (ФОТО) | СРБИН.ИНФО https://t.co/qrMFGBBPNv
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 12, 2018
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
