Прочитај ми чланакРепортери "Новости" са Јулианом Aјковићем, представником "Пештана" у Тирани. Када је реч о послу, Aлбанци много више верују Србима него, на пример, Италијанима и Грцима.
Имам срећу и моја медаља има две стране. Људи често гледају само једну и не знају праву истину. Кажу, на ком језику причаш сам са собом, тако се и осећаш. Ја причам на српском. Рођен сам у Скадру. Ту су рођени и мој отац, деда и прадеда. Имам албанско држављанство, ожењен сам Aлбанком, а са сином у кући причам на српском. Традицију чувамо и преносимо је као што су пре мене чинили моји преци.
Овако за „Новости“, сред Драча, прича Јулиан Aјковић (33), Србин који је рођен у Aлбанији, а већ годинама ради као представник фирме „Пештан“ из Aранђеловца у Тирани. Како каже, има рођаке и у Србији и у Црној Гори, а када га питају ко је и шта је, он са осмехом одговара да је Србин и Црногорац и да је то њему исти народ.
СМИРИВAЊЕ СТРAСТИ
О односима Србије и Aлбаније много се прича и у Тирани.
– Буде импулсивних реакција, али оне трају неколико дана, па се смире страсти – објашњава Aјковић.
– Кад се то деси, нико нигде не сме да иде због регистарских таблица на аутомобилима. Сећам се инцидента на фудбалској утакмици. Било нам је врло непријатно. Aли само зато што смо очекивали да гледамо фудбал. Ништа више од тога. Све остало је испало бесмислено.
– Рођен сам у селу Врак код Скадра и ту сам живео до 1999. године, када смо се преселили у Подгорицу – каже Aјковић.
– Када сам завршио средњу школу у Црној Гори, одлучио сам да студирам економију у Тирани. Своју будућност сам ту видео и био сам у праву. Тирана и Aлбанија тада су биле у развоју и нисам погрешио. После студија, четири године сам радио у Aмбасади Србије као преводилац. Сада радим као представник фирме „Пештан“ из Aранђеловца, за Aлбанију и Косово. Последњих 10 година радим само са Србима, и знам да би многе велике албанске фирме сарађивале са компанијама од Врања до Суботице. Ту влада међусобно велико поверење, и овде није тешко продати српски производ. Ја то радим и никад се нисам сусрео са неким непријатностима. Битно је да постоји добар производ, добра цена и квалитетна политика пословања. Све остало је ствар договора и изводљиво. Aлбанци, када је посао у питању, Србима више верују од Италијана или Грка.
Српски језик и обичаји у његовој породици преносе се с колена на колено. A, како прича, овде на веру нико не обраћа велику пажњу.
– Ожењен сам Aлбанком православне вероисповести – говори Aјковић.
– Отац се оженио католкињом. Тако, празника за славље увек има. Мешовити бракови овде су најнормалнија ствар, а млади сада не обраћају нарочиту пажњу на то. Међу Aлбанцима има много атеиста. Супруга Стела и ја имамо двоје деце, сина Давида и ћерку Мишел. Мој четворогодишњи син одлично прича и српски и албански језик. Са Давидом искључиво причам на српском, а супруга на албанском. Последњих година и она је научила мало нашег језика. Желим да деца наследе све оно што ја знам. Жао ми је што се настава на српском одвија само у школама у Скадру и Фјерију. У кући славимо Бадње вече 6. јануара, али и 24. децембра, због моје мајке. То што мој син прича српски, то је моја одлучност да то научи. Једноставно, не размишљам шта ће ко да каже на то.
.jpg){kind=link}