Прочитај ми чланак
ЖИТИШТЕ: Готова јела на житиштански начин
Највећи домаћи произвођач у области живинског меса, житиштанска компанија Агрожив, покренула је производњу готових јела од пилетине,а за те потребе инсталирана је нова опрема за пуњење у погону у Житишту. Пилеће ћуфте у парадајз сосу, ђувеч са пилећим месом, грашак са пилетином, као и пилећи паприкаш, налазе се у продаји од јуна.
– Проширење асортимана производа наш је одговор на жеље и захтеве потрошача. Ова јединствена понуда готових јела од пилећег меса још једном је потврдила лидерску позицију компаније на тржишту. Такође, бројне награде и признања, као што је апсолутни шампионски пехар на Међународном новосадском сајму, дале су нам додатну потврду за квалитет нашег рада и увериле нас да смо на правом путу – рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре извршна директорица производње у “Агроживу” Татјана Ђуран, уз напомену да су готова јела сто одсто домаћи производ.Јер, у састав готових јела улазе само бирани комади меса од пилића узгајаних на домаћим фармама. Направљена су по домаћој традицији, а приликом израде рецептура коришћени су знање, искуство, савремена технологија, као и зачини са домаћег тржишта.
У овој компанији, која представља носиоца привреде у малој и неразвијеној општини Житиште, кажу да је увођењем новог производног асортимана настављен развој фабрике започет од децембра 2010. године, када је “Агрожив” преузело Јавно предузеће “Србијагас”.До тада, компанију су потресали озбиљни пословни проблеми али је у међувремену успела да врати лидерску позицију на тржишту Србије, повећа производњу у свим сегментима, стабилизује финансијско пословање и подигне ниво сировинске базе. Данас “Агрожив” снабдева око 50 одсто домаћег тржишта, а део своје производње извози и у суседне земље.Компанија је успела да сачува сва постојећа радна места, као и да запосли нове људе, а уз планиране инвестиције и увођење нових линија производа отварају се велике могућности за извоз у Русију, земље Блиског Истока, као и земље Европске уније.
РУМА:Игра и народне ношње украсиле трг
Девети међународни фестивал фолклора „Срем фолк фест“ је завршен уз велико одушевљење и посетилаца и извођача. Ово је била тренутно највећа смотра фолклора у Србији,
у организацији Центра за културу „Сирмиум арт“, града Сремске Митровице и од ове године града Руме. Поред Грка и Словака, фолклорни ансамбли из Естоније, Турске, Бугарске, Холандије, Хрватске и Србије су наступали у Сремској Митровици, Руми, Иригу, Врднику и Шиду.
-Ово је јединствена прилика да кроз песму, игру и костиме, упознамо културну баштину земаља учесница и да упоредимо квалитет наших аматерских фолклорних друштва са иностраним гостима – рекао је председник румског парламента Ненад Боровић.Градски трг у Руми је био мали да прими све посетиоце, који су дошли да уживају у програму и да се сликају са иностраним гостима који су шаренили трг својим костимима.
-Први пут смо у Руми, пријатно смо дочекани и људи су веома гостољубиви. На овом фестивалу ми представљамо игре из четири различите регије, Крита, Ипирода, Македоније и Тракије и потрудићемо се да на најбољи начин пубилици дочарамо традицију и културу Грчке – углас су рекле ћерка и мајка Магда и Стела, чланице грчког културно – уметничког друштва „Лити“.Посетиоци су одушевљено гледали кореографије и слушали песме и звуке специфичних инструмената различитих нација.
-Пре четири године први пут смо наступали у Србији и радо смо се одазвали позиву да опет дођемо. Веома смо задовољни условима и начином на који нас третира домаћин.Ми долазимо из града Михаловце који је главни град регије Земплин и публици ћемо представити игре и песме из овог дела Словачке – рекла је чланица културно-уметничког друштва „Својина“ Дагмар Буликова.
БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО:Прва сазнања о старим занатима
Захваљујући средствима покрајинског секретаријата за омладину и спорт, Центар омладине војвођанских Мађара је започео другу деценију одржавања етно кампа за младе.У питању је 11. окупљање, од којих, чак, девети пут у Рекреационом центру уз речицу Чик код Бачког Петровог Села. Укупно четрдесетак учесника из Бачке Тополе, Новог Сада, Палића, Сенте, Србобрана и других војвођанских места је од 5. до 12. августа реализовало зацртани програм рада.
– Овде имамо оптималне услове за рад и дружење, па само два пута, због високе воде Чика, нисмо могли на овој локацији да организујемо Етно камп за младе војвођанске Мађаре. Ове године смо у кампу имали и двоје чланова из далеког канадског града Торонта, па је све попримило међународни карактер.Током недељу дана радило се на едукацији старих заната, почев од грнчарства, преко дрворезбарства, корпарства, па цртања на стаклу или тканини, до плетења одевних предмета од вуне. Све што је током недељу дана урађено, презентирали смо у суботу по подне на заједничкој изложби, увече је организована забава и разишли смо се са жељом да се наредне године поново нађемо на истом месту – рекао је координатор Етно кампа Габор Мор.Учесници кампа су били, углавном, млади између 15 и 30 година старости, али било је и старијих едукатора.
– Ја сам четврти пут у Етно кампу и покушавам да приближим младима грнчарство. Сви су покушали да раде с глином, јер, како сами кажу, све изгледа тако лако када виде мене како ја радим, али када они седну за грнчарски точак увере се колико је грнчарство тежак занат. Очито да заборављају да је иза мене вишедеценијско искуство – рекао је грнчар са Палића Тибор Шрам.На другом крају кампа чуо се пријатан звук дрворезбара Рудолфа Сегиа из Србобрана, који је длетом и чекићем резбарио разне мотиве у дрвету.
– Десетак година се бавим дрворезбарством. Самоук сам и нисам укључен у неко од друштава дрворезбара, али намеравам да то учиним. Први пут сам био учесник 5. Етно кампа и, ево, сада опет. Лепо је и намеравам убудуће да чешће долазим – рекао је Рудолф Сеги.
ВРБАС:Несебична помоћ за најугрожeније
Чланице Актива жена Треће месне заједнице из Врбаса организовале су акцију скупљања гардеробе и обуће, која је уручена волонтерима Црвеног крста,како би била подељена онима којима је оваква помоћ добродошла.Ово је само једна у низу хуманитарних акција жена окупљених у Активу под називом „Зора“ који постоји скоро четири деценије
.- Пре 37 година група жена се окупила како би се дружиле, путовале, размењивале искуства. Склапале смо пријатељства са чланицама актива широм бивше Југославије. Временом се наша група ширила и на једном састанку у просторијама Треће месне заједнице одлучиле смо да оснијемо Актив, а за председницу је изабрана Зора Бешлин – прича садашња председница Актива жена Треће месне заједнице Драгиња Фазекаш.
Како се мењала ситуација у држави, тако се мењао и рад чланица Актива. Током ратова `90-тих година, ове жене су почеле са организовањем хуманитарних акција, као што је прикупљање одеће, хране, кафе и цигарета за резервисте, али и за народ у избегличким камповима.
– Ишле смо на линију фронта и да поделимо помоћ. Нисмо заборављале ни децу и жене, па смо једном приликом, отпутовале на Пале, непосредно после бомбардовања, и однеле три тоне хране, као и ствари за децу и средства за хигијену. Такође смо, рецимо, носили храну рањеницима који су били смештени у Сланкамену. Када су код нас почеле да стижу избеглице, онда смо своје хуманитарне акције усмериле ка њима – причају чланице Актива, којих тренутно има око четрдесетак.
Познато је да су жене из Треће месне заједнице биле увеле традицију да деци палих бораца редовно обезбеде пакетиће за Нову годину, као и позоришну представу поводом овог празника.
– Касније, када су деца палих бораца одрасла и избеглице се више-мање снашле, почеле смо да помажемо и нашим суграђанима који су материјално угрожени, јер је све више људи остајало без посла и основних средстава за живот. Тај вид помоћи траје и данас. Обилазимо породице са децом и, ако они пристану, уручујемо им пакете помоћи са намирницама и средствима за хигијену – каже Драгиња.
Осим ових пакета, чланице Актива организују и прикупљање новца, а задња таква акција била је 2. марта. Акцију је подржала и локална власт и прикупљена средства уручена су деци из хранитељских породица.
– Желимо да подигнемо свест људима и да нам се прикључе у хуманитарном раду. Не треба пуно одрицања да би се некоме помогло. Довољно је да не бацамо ствари у контејнер, јер има јако много оних којима би оне пуно значиле. Такође би волеле када би нам се прикључиле и млађе жене – истиче Драгиња.
Иначе, сваког задњег четвртка у месецу, Актив жена Треће месне заједнице организује „Весело вече“, на које су сви добродошли. Том приликом уручују се поклони онима који славе рођендан у том месецу, а затим дружење и забава трају до касних вечерњих сати.
С
УБОТИЦА:Жељко Самарџић за рођендан Суботице
Суботичани ће ове године, у оквиру прославе Дана града, имати прилику да уживају у концерту популарног певача Жељка Самарџића. наступиће на градском тргу 1.септембра.Градоначелник Суботице Модест Дулић је рекао да ће се прослава обележити низом културно-уметничких манифестација, концертима и све ће бити у знаку 100 година од градње Градске куће и сецесије у Суботици.
– Прослава почиње 29. августа и траје до трећег септембра, а биће обележена низом културних манифестација. У петак, 31. августа, у 19 часова у Вестибил Градске куће биће отворена изложба “100 година Градске куће”, а од 20 часова на Тргу слободе концерт ће одржати Суботичка филхармонија са светским поп-рок хитовима, солиста ће бити Гордана Видаковић, а од 21,30 час исто на тргу присутне ће забављати Ференц Молнар Карамела са оркестром.Круна прославе, као и сваке године је 1. септембар, када се одржава Свечана скупштина града и додељују награде про урби и почасни грађанин. Биће отворен кружни ток у улици Ивана Антуновића, а отвориће се и реконструисани део Велике Терасе – објашњава Дулић.У оквиру свечаности поводом Дана града одржавају се разне пригодне, репрезентативне изложбе у градским установама културе, а у оквиру пратећих манифестација и у другим изложбеним просторима. У Вестибилу Градске куће 31.августа биће отворена изложба 100 година Градске куће, а првог септембра у Градском Музеју Изложба “Сецесија у суботичким ризницама” у 19 часова, а од 20.30 часова на Тргу ће се одржати концерт Жељка Самарџића.
(Дневник)
