Прочитај ми чланак
Могли би понешто и да научимо од Албанаца уместо што лицимерно и јалово србујемо, згражавајући се над фактом да су терористе ОВК побијене у Куманову сахранили на Косову и Метохији као националне хероје!
Спорно је, међутим, што су и наши хероји за нас терористи, тачније, што држава и део „грађанске“ јавности годинама чини све да се таквима осећају!
Не претерујем, верујте, нагледао сам се социјалних случајева, просјака, алкохоличара, маргине друштва у коју су скрајнуте те избрисане биографије људских громада које Србија не заслужује, а све су дали за њу.
Наши хероји су наша срамота! Не стид, јер немамо се чега стидети, већ срамота јер постоје још само као статистика, икебана о неким светковинама на које обично нису позвани али се појаве и стоје по страни, о њима се зна тек из кафански прича када се некоме отме, онако шапатом:
„Видиш оног човека тамо, е њега су прострелила два куршума док је извлачио рањеног друга с положаја, али ћути, не помињи ником“, а оно ни сенка од човека, ништа више од хероја флаше и чаше, рекло би се, али…
Наравно, тушта је оних који су наплатили и преплатили туђе јунаштво на свој конто, али о њима нек суде јуриши савести, ја пишем о онима који ће прећутати и порећи да се на њих односи ово слово, јер одавно су херојство „трампили“ за заборав знајући да још само у њему могу постојати именом и презименом.
Зна ли Србија ишта о жалосној судбини Микајла, хероја оног тунела који је Драгојевић комерцијализовао? Надничару и тежаку са двадесет и кусур гелера у себи који се живота дохватио тек када је Кустурица у њему видео човека вредног постојања?!
Зна ли ишта о дивовима с Кошара, најкрвавије битке Косова и Метохије?! Зна ли да је то наш Термопил?!
Хоће ли деца икада учити о тих 200 јуначина који су потукли Харадинајеве јуришнике и фаланге плаћеника, или ће се довека дивити Леониду?
Зна ли Србија шта о мајору Остојићу и херојима 63. Падобранске бригаде, јуначинама 72. Специјалне бригаде, руским добровољцима који на Проклетијама нису бранили подмосковске вечери…
Препознаје ли икога од њих када се мимоиђу на улици?!
Зна ли да на гробљима спавају неки од њених највећих јунака, тетурајући пијани међу хумкама не би ли сабрали нешто за јело, ил’ да наздраве још једном дану који их је преварио животом?!
Зна ли за Томислава, Мирослава, Владимира, Петра, Николу, Недељка, Ивана, Бојана, Небојшу…“Пламена“, „Вихора“, „Громове“…
Чему онда повика на Албанце што своје испраћају као хероје, кад су наши у скупштини, „Паровима“, „Фарми“, дуплерицама, једва сроченим твитовима, рекламама за улошке и таблетама за потенцију.
Могли би, рекох, понешто да научимо од „деце орлова“- како да не останемо пилићари довека, рецимо?..
Извор: dvaujedan.rs
