Tek nakon izlaska inspekcije na teren, JP "Srbijavode" su donele rešenje kojim se obustavlja eksploatacija šljunka iz korita Zapadne Morave kod Parmenca. Ali, sudeći po onome što je ovo vodoprivrevredno preduzeće navelo u odgovorima, to će potrajati samo dok se ne pribave potrebne dozvole. To znači da ćemo ubrzo ponovo videti tešku mehanizaciju u rečnom koritu Morave u blizini Čačka.

„Ради побољшања водног режима Западне Мораве, заштите од поплава и функционалности бране Парменац, потребно је чишћење акумулационог простора. Нанос, односно материјал из њега ће се користити за реализацију пројекта од посебног значаја за државу, а то је изградња инфраструктурних објеката на деоници аутопута Чачак – Пожега“, наводе из Србијаводе.

Како су објаснили, свака акумулација се временом засипа нанетим материјалом, а обзиром да је у претходних седам година било неколико поплавних таласа, како кажу, акумулациони простор је знатно смањен.

„То захтева периодично одржавање и чишћење од наноса. Последње је урађено пре десетак година. За такве радове, припрема се техничка документација. Због тога су и обустављени радови на експлоатацији речног шљунка на Западној Морави, док се не прибаве неопходна документа“, кажу из Србијаводе.

У одговору ЈП „Србијаводе“ стоји да су након изласка на терен затекли извођење активности на ископу и одлагању веће количине материјала у зони обала. Међутим, речни нанос није одлаган у зони обала, већ на траси на којој се врши изградња ауто-пута Прељина – Пожега.

Планом вађења речног наноса за период 2019.-2021. планирана је регулација тока Западне Мораве на подручју акумулације Парменац. За овакве радове ЈП „Србијводе“ мора да распише јавну набавку и бира најбољег понуђача са којим уговорном обавезом дефинише локације на којима ће се материјал одлагати, врсту материјала, начину вађења, количину која ће бити уграђена у насипе, као и локације на којима ће материјал који се не искористи бити депонован.

„Седамдесетих година прошлог века је замишљено да се језерска вода са акумулације Парменац користи за наводњавање обрадивих површина у чачанској котлини. Међутим, како нису изграђени одговарајући канали и системи за наводњавање тада, нису остварени ни жељени резултати. У извештају „Јарослава Черног из 2003. године се наводи да је 86 одсто аклумулације ХЕ Овчар Бања било засуто, односно ХЕ Мешувршје 82 одсто. Те с тим у вези уколико је план предупређење поплава како се наводи у одговору Србијавода, ова два језера су та које је дефинитивно потребно измуљавати и тиме повећати користан простор за прихватање великих вода“, каже Наташа Миливојевић из Светске организације за природу (WWФ Адриа) за Нова.рс.

Миливојевић каже да се сада поставља питање, шта онда подразумева решење којим инспектор налаже враћање корита у првобитно стање када је у плану да се свакако настави експлоатација, и зашто у решењу није наглашен број дана за враћање, односно рок.

Oznake: JP Srbijavode, Zapadna Morava, inspekcija, Čačak