Beograd/Zagreb -- Austrijski list "Die Presse" u tekstu "Masovni egzodus prema bogatom Zapadu" piše da zemlje jugoistočne Evrope ne uspevaju da zadrže svoje mlade.
„Европа се смањује и стари. Према прогнозама ће се до 2070. године број Европљана смањити за 23 милиона, а број старијих од 65 година повећати за 20 до 30 одсто. То има ефекте на стамбено тржиште, пензионе системе, инфраструктуру и друштво у целини, али не у истој мери у свакој чланици ЕУ“, наводе они.
Према њиховом писању, највише ће бити погођене државе које бележе велико исељавање локалног становништва, и као једну од тих земаља наводи Хрватску. Уз њу су ту још Бугарска, Румунија и Грчка, као четири најпроблематичније чланице ЕУ када је реч о исељавању.
Када је у питању Хрватска, они наводе да је Хрватска међу чланицама ЕУ с најнижом стопом рођених, насупрот Ирске и Француске које имају највише новорођених становника.
„Чињеница је да су западне земље Уније зависне од рада с Истока. Досељеници преузимају послове у грађевини, бризи за старије и гастрономији које домаће становништво више не жели да ради“, пише „Дие Прессе“.
Како је у Србији?
Према најновијим подацима Завода за статистику, Србија је у 2019. години имала 6.945.235 становника, што је у односу на 2011. годину – мање за 291.284.
У том периоду смањио број становништва до 14 година, а порастао проценат старијих од 65 година.
Како стоји у најновијем Статистичком годишњаку Србије за 2020. годину, просечна старост је порасла, а продужио се и животни век за две године.
Смањена је смртност одојчади.
Док је проценат младих од нула до 14 година пао са 14,4 одсто из 2011. године на 14,3 одсто у 2019. години, дотле је проценат старијих од 65 порастао са 17,3 у 2011. години на 20,7 одсто прошле године.
Смањио се и проценат становништва од 15 до 64 године – са 68,3 одсто у 2011. на 65 одсто у 2019. години.
Истовремено, порасла је и просечна старост становништва Србије.
Док је 2011. године износила 42,1 годину, прошле године је била 43,3 године.
Према подацима из годишњака Завода за статистику, просечан животни век мушког и женског становништва продужен је у последњих девет година за две године.
Код мушкараца је продужен са 71,6 на 73,1 године, док је код жена продужен са 76,8 на 78,3 године.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 20, 2020