Pročitaj mi članakGornji MIlanovac i beogradski Dorćol ovog jutra su u ljubičastom, a brojke na meračima zagađenja vazduha idu do 220. To znači da građani koji žive tu udišu otrov. Ništa bolje nije ni u ostatku Srbije.
Ако живите на Дорћолу или у Горњем Милановцу, боље да не излазите напоље. У супротном, врло је могуће да ће вам бити лоше.
Ова два места од јутрос су означена љубичастом бојом на апликацијама које мере отровне честице у ваздуху. То упозорење говори да је ваздух опасан, врло нездрав – и за хроничне болеснике и за све друге.
Тако уз Горњи Милановац стоји бројка 220, а уз Дорћол 212. Дакле, ако не бисте да вас заболи глава, да осетите стезање у грудима, а посебно ако имате неку хроничну болест плућа, попут астме или опструктивне болести, не мрдајте из куће.
Слично је и у остатку Београда где је бројка 153.
Притом, синоћ је у целом Београду било још горе.
Ovo je najveće zabeleženo zagađenje do sada… pic.twitter.com/o7RJe834gI
— ParisTexas (@NastasjaTwinski) February 24, 2021
У Нишу је такође лоше, мерач показује 178.
Заправо, како видимо на мапи апликације Аирвисуал, скоро цела Србија је у алармантној црвеној боји.
У Крагујевцу је тај број 176.
А колико је загађен ваздух опасан и ко не би требало да помоли нос напоље док се стање макар мало не поправи, за портал Нова.рс причао је др Петар Боровић.
“Пошто је загађење ваздуха велико, напоље не би требало да иду плућни болесници, људи који имају анемију, затим кардиоваскуларни болесници, астматичари, а није добро ни за децу.”
Доктор је говорио и зашто су ове категорије угроженије од других кад је ваздух видљив голим оком.
“Њихов организам већ има своје проблеме, а све ово додатно погоршава постојеће стање, тако да онда настају додатни проблеми – нема довољно ваздуха, јављају се главобоља, нервоза, а мора човек да дише…”
Доктор каже и како изложеност од дан-два није велики проблем, али јесте ако смо константно у смогу. Онда су могуће дугорочне последице, па и оне најтеже болести.
И др Дејан Жујовић је за наш портал говорио како нас отрован ваздух убија.
“Ту је бронхитис, као и погоршање хроничних болести плућа, попут астме. Међутим, осим тога, могућа је већа појава инфаркта и можданог удара у тим данима већег загађења. Тада и отприлике људи 30 одсто чешће завршавају у коронарним јединицама у болницама.”
С друге стране, отрови у ваздуху нас трују на дуже стазе, што долази на наплату касније, с годинама, и то врло скупо.
“То је свакко већи број карцинома плућа, по ком иначе предњачимо у Европи. А отприлике сваки десети карцином плућа код нас је од последица загађења. Такође, свако осмо дете које оболи од астме оболело је због нездравог ваздуха”, напомиње доктор Жујовић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 24, 2021
