Pročitaj mi članakMeđunarodna agencija za energiju (IEA) preporučila je vladama zapadnih zemalja da razmisle o pravljenju strateških rezervi kobalta i litijuma, metala koji se koriste u proizvodnji baterija, piše Bloomberg. Svoju preporuku agencija objašnjava eventualnim geopolitičkim rizicima koje sa sobom nosi prelazak na ekološki prihvatljivije izvore energije.
Нафта је као енергент релативно свеприсутна, али је производња и прерада минерала попут литијума, кобалта и других ретких елемената веома концентрисана.
Свега три произвођача формирају 75 одсто светске понуде сличних минерала.
Стварање стратешких залиха могло би да пружи ефикасну заштиту од несташице, па зато водеће индустријске земље желе да имају своје залихе тих метала, наводи се у извештају агенције.
„Стратешко складиштење залиха може у неким случајевима помоћи земљама да преброде краткорочне поремец́аје у снабдевању“, изјавио је Фатих Бирол, шеф ИЕА.
Прављење стратешких резерви минерала, могло би да има и негативан утицај, јер због повећане тражње расте и њихова цена.
Потражња се повећава и због такмичења између произвођача електричних аутомобила у набавци минерала.
Док се глобална економија опоравља од последица пандемије, практично сви индустријски метали, од бакра до паладијума, бележе раст тражње.
Кина и Јапан, на пример, имају стратешке залихе ретких метала, али већина западних држава их нема. Кина учествује и у преради великог броја тих метала и покрива 60 одсто светске производње такозваних ретких хемијских елемената.
Свој програм залиха САД одржавају преко Агенције за одбрамбену логистику, али било је мало великих набавки од времена Хладног рата када су метали попут кобалта први пут добили стратешки значај, јер се њихова легура користила у производњи млазних мотора.
Кобалт тренутно игра пресудну улогу у производњи литијум-јонских батерија великог капацитета које користи компанија Тесла.
Процењује се да у Демократској Републици Конго има 70 одсто светских залиха кобалта. Ипак, та земља је и поред тога погођена унутрашњим сукобима и сиромаштвом.
Америчко Министарство енергетике недавно је упозорило је да САД нема довољно домаћих ресурса како би се задовољила потражња за кобалтом и галијумом. Партнерство са савезницима за изградњу ланаца снабдевања и развој замена били су међу препорукама тог министарства.
ИЕА се залаже и за јачање рециклаже сировина, а рударске команије подстиче да развију нове изворе снабдевања тим минералима. Агенција упозорава да би вец́а потражња током енергетске транзиције могла да доведе тржиште бакра у дубок дефицит.
Међународна агенција за енергију основана је 1974. године, након прве глобалне несташице нафте. Тада су водеће индустријске државе у свету САД, Јапан и Немачка настојале да обезбеде енергетску сигурност.
У Србији се последњих година врше бројна истраживања лежишта литијума. Компанија Рио Тинто у околини Лознице жели да експлоатише тај минерал. Међутим, наилази на отпор локалног становништва и еколошких организација због своје лоше репутације коју је стекла због немара у заштити животне средине.
Слично пролази и компанија Еуро Литијум која за сада само обавља истраживања налазишта литијума у околини Ваљева, као и компаније које истражују литијум у околини Пожеге.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 6, 2021
