Прочитај ми чланак
(Новости)
Наша земља ће се први пут са неким својим обичајима укључити у надметање за Унескову листу нематеријалног наслеђа. Потпуно самостално предложићемо крсну славу, док ћемо са земљама из региона кандидовати Ђурђевдан
Наша земља ће се први пут са неким својим обичајима укључити у надметање за Унескову листу нематеријалног наслеђа. Потпуно самостално предложићемо крсну славу, док ћемо са Румунима, Хрватима, Македонцима, Молдавцима и Турцима кандидовати пролећни празник Ђурђевдан (Хидрилезе). Како „Новости“ сазнају, кандидатуре ће бити упућене Унеску до краја овог месеца.
Предлог за регионалну номинацију Ђурђевдана је готово спреман, остало је још да Румуни допуне документацију. Иначе, у овом подухвату требало је да учествују и Црна Гора, БиХ и Ирак, али су у међувремену одустали. Неки због тога што нису могли да га изнесу, а други, зато што су сматрали да хришћански начин прослављања Ђурђевдана и муслимански обичаји за Хидрилези немају ништа заједничко.
– Центар за нематеријално културно наслеђе је, у сарадњи са локалним самоуправама, регионалним музејима, туристичким и невладиним организацијама и појединцима, прикупио сав потребни аудио, видео и фото материјал и документацију, све је у складу са пропозицијама Унеска достављено Секретаријату задуженом за мултинационалну номинацију – каже за „Новости“ Душица Живковић, председница Националног комитета за нематеријално наслеђе. – Филмом, фотографијама и пратећим текстом учинили смо елементе националног идентитета видљивим. Регионална номинација је најлепша промоција културног наслеђа – представљамо део целине, а чувамо етнички и културолошки идентитет.
Ђурђевдан (6. маја) који прославља снагу нове родне године, осим православног, обележава и католичко и муслиманско становништво, нарочито оно које се бави сточарством.
– На тлу Србије прослава дана посвећеног светом Ђорђу задржала је неколико слојева старе словенске и старобалканске религије и културе, надграђене хришћанском традицијом – објашњава Живковић. – Садржи елементе сточарских празника, приређиваних у част староримске богиње Палес, као и словенских божанстава Јарила и Весне. Овај пролећни обичај на територији наше земље сачуван је, углавном, као заветна или породична слава.
У ђурђевданском празновању очувало се обиље обичаја, веровања и магијских радњи, које пре свега имају улогу да осигурају напредак, плодност и здравље породице, усева и стоке. Осим ђурђевданских обичаја, у нашем предлогу су и „Ђурђевдански сусрети – Молитва под Миџором“, етно-фестивал који се одржава у селима Вртовац и Балта Бериловац, код Кањажевца, као и припрема белмужа традиционалног јела из Источне Србије.
– Слично смо урадили и са крсном славом, уз традиционалне обичаје ставили смо мешење и украшавање обредног хлеба и поскурник, односно печат којим се украшава славски колач.
Носилац предлога за Ђурђевдан је Завичајни музеј Књажевац, док је предлагач славе за листу Унеска Етнографски музеј из Београда.
