Прочитај ми чланак
Природни резервоари Србије имају у резервама око 14 милиона тона нафте и гаса, али се процењује да наше тло лежи на четири пута више „црног злата“
Залихе нафте расту сваке године, као и годишња производња. Тако смо пре четири године из земље вадили 650.000 тона, а у 2014. – скоро дупло више.
– Од укупно 14 милиона тона резерви, не можемо рећи колике су тачне резерве нафте, а колике гаса, јер пре него што извадимо енергенте из земље, не знамо у шта ћемо их претворити – каже Љубинко Савић, саветник Удружења за енергетику у Привредној комори Србије. – Геолошке резерве, што су наше дугорочне залихе, су око 50 милиона тона.
Мада имамо залихе којима можемо да се снадбевамо, већински власник НИС одређује где ће се вршити истраживања и ископине. Различите процене стручњака иду и до 170 милиона тона неоткривене нафте на нашем подручју, али бројка од 50 милиона тона јесу потврђена истраживања.
Србија годишње потроши најмање 2,2 милиона тона нафте, а из нашег тла извади се око 1,1 милион тона за годину дана, не рачунајући оно што НИС извуче у Анголи.
Засада су највећа налазишта смештена у Војводини и у Пожаревачкој депресији, од Неготина, преко Централне Србије. Истраживања се раде у околини Краљева, Пожаревца, Неготина, Јагодине и у региону Мачве.
Како би се нафта експлоатисала што савременије, НИС је отпочео процес набавке јединственог софтвера, који ће унапредити истраживање енергената у Панонском басену.
– „Петромоуд“ је врхунски софтвер за нумеричко моделовање басена – каже Иван Дулић, руководилац Службе регионалне геологије у Научно-технолошком центру НИС. – Прву комерцијалну примену на Балканском полуострву имаће управо код нас. Вредност инвестиције у нови софтвер је више од 500.000 евра. Ово је стратешки пројекат првог реда. Требало би да резултате нафтно-геолошких истраживања учини знатно успешнијим и да ефикасно обезбеди повећање ресурсне базе компаније.
Реализација овог пројекта ће трајати две године, а на основу анализе и интерпретације прикупљених геолошких података из Србије, Мађарске, Румуније и БиХ треба да се обави моделовање Панонског басена. На тај начин, стручњаци ће моћи да одреде и који су то најперспективнији региони за будућа нафтно-геолошка истраживања НИС.
Novosti
