Прочитај ми чланак
(Политика)
Мала Тијана остаће упамћена као девојчица која је ујединила Србију: за свега месец и по дана грађани наше земље прикупили су паре за њену операцију. Према сазнањима „Политике”, на банковном рачуну за лечење девојчице нашло се чак око два милиона евра.
У борби за Тијанин живот учествовали су практично сви: глумци, уметници, политичари, научници, а пре свега обични људи. У марту и априлу Тијанино име помињало се у свим местима наше земље. Буран ефекат и, практично, буђење нације, изазвале су и речи познатог глумца Сергеја Трифуновића, који се крајем марта појавио у емисији „Велики брат” ТВ Б 92.
„Ја ћу само кратко и идем.Недавно је у Србији умрла девојка која није имала новца за операцију, али ми и даље можемо помоћи малој Тијани. Замолио бих све гледаоце што гласају да испадне овај или онај из куће ВБ, одвоје паре за Тијанину операцију” – изјавио је тада Трифуновић, показујући транспарент са бројем жиро-рачуна за уплаћивање помоћи девојчици.
Затим су уследиле добротворне изложбе, концерти познатих певача, попут Рамба Амадеуса, позив за помоћ малој Тијани послат је и са међународног сајма хортикултуре, одазвали су се наши грађани у дијаспори…
– Ми смо се у марту укључили у акцију прикупљања помоћи за Тијану после добротворног концерта Александре Радовић. Контактирали смо компаније, установе, организовали журке, скупове на којима смо апеловали да се помогне Тијани – каже Богдан Стевановић из Покрета „Покажи мало да ти је стало”.
У акцијама су учествовали многи, објашњава наш саговорник, од певача народне музике до фудбалера ЦСК из Москве и фудбалера из Црне Горе, а апелу за помоћ одазвале су се и многе велике фирме.
Свако је дао колико је могао, а све заједно било је довољно да осмогодишња девојчица у априлу крене са родитељима на пут до хјустонске болнице на неопходну трансплантацију срца. Нажалост, операцију није дочекала. Ипак, реаговање грађана Србије и жеља да се Тијани помогне показали су да нисмо апатично друштво.
– Ово је добар пример да се емпатија није у потпуности изгубила. Хуманитарне акције показују да нам треба иницијална каписла – покретач који би указао на проблем, па да се људи покрену, а чим се покрену хоће и да помогну. Ми јесмо апатични у политичком смислу, али очигледно је да осећање према другом постоји, а чињеница да је ова акција успела то потврђује – каже социолог Борис Јашовић.
