Шта је данас нормално у Србији?
Медијска хајка на дечији камп такозване „Српске истинске православне цркве”, можда најбоље показује које се „вредности” данас намећу овом друштву. Ако ставимо на страну то да је организатор кампа зилотска организација и не улазећи у њено неслагање за Српском православном црквом, поставља се питање зашто би неко имао било шта против да се деца, уз пуну сагласност родитеља, од малена уче хришћанским вредностима, љубављу према земљи, сналажењу у природи…
Да ли је Србија данас постала земља у којој је нормалније да неки школарац или тинејџер прошета Београдом у застави дугиних боја, обује високе потпетице и узвикује „ја сам геј”? Можда је уместо да учи о српској традицији, боље да се на улици дрогира, постане члан неког клана или макар првокласни конзумент потрошачког друштва, који би за ситно задовољство продао мајку, оца, а камоли Косово и Метохију? За српске послушничке медије, власт и НВО организације вероватно би оваква деца била окарактерисана као „нормална”.
И поред тога што се на снимку јасно види да су малишани у кампу користили реплике оружја са куглицама за боју (играчке које могу да се купе на свакој пијаци) у медијима је све то представљено као да су у најмању руку пуцали базукама. НВО пионири на већини домаћих портала су наравно предводили хајку, али су прећутали да сличних и много радикалнијих кампова постоји у њима „светој” Америци, где малолетници заиста и пуцају из ватерног оружја.
Шта је заправо заболело антисрпски клан?
Не, није у питању брига за безбедност и нормалан развој деце из кампа. Оно што њих и њихове газде заправо плаши је могућност да у Србији стасава истински родољубива и освешћена генерација, којој неће моћи да продају пропаганду новог светског поретка. Јер, ако као мали науче да се боре (и против кога), можда ће када порасту заиста да узму праву пушку у бране своју земљу. Узнемирени су што све већи број младих тражи добровољно да служи војни рок. То је оно што се не уклапа у „промену свести Срба”, коју Брисел и Вашингтон желе да спроведу преко својих послушника у Београду.
Невероватно звучи и лицемерство НВО организација и представника СНС режима, који кажу да је „недопустиво да се деца тако злоупотребљавају”. У исто време су им пуна уста верских слобода у САД и Европи. Ако им је толико стало до демократије, због чега онда смета што су припадници једне верске заједнице основали летњи камп за своју децу, који никога не угрожава? Зашто им оспоравате верска права, када постоји стотине сличних верских заједница у САД?
Колико је деце страдало на обуци у спорном кампу, а колико на улици од ножева и пиштоља? Али, у Србији је очигледно боље да вам дете васпитава улица, да је атеиста, наркоман, да се гнуша свега српског, да верује у „свети Брисел”, да не вреднује историју свог народа, да не чита… То су модерне вредности, које су замениле оне традиционалне. Нема дилеме да је у питању плански покушај да се сахрани српски народ, а у којем здушно учествује и већина домаћих медија.