Прочитај ми чланак
(Б92)
Када би у сваку другу празну кућу или стан у држави био усељен по један грађанин који нема свој кров над главом, Србија би била земља без подстанара.
Подаци Републичког завода за статистику показују да је под кључем сваки пети стан у Србији.
У селима и градовима земље у којој се број подстанара процењује на најмање 320.000, празно је чак 607.715 кућа и станова.
Сталне житеље нема ни близу 200.000 викендица и сличних грађевина у којима се живи само повремено.
Велики број празних кућа и станова стручњаци објашњавају економским разлозима, демографским падом становништва и миграцијама, о чему најбоље сведоче – голи зидови.
„Свему су допринели и бела куга и масовне селидбе, које су готово хиљаду насеља свеле на мање од стотину житеља“, објашњава демограф Иван Маринковић.
Да станови одавно не служе само за становање, сведочи и велики број солитера у којима су смештене фотокопирнице, адвокатске канцеларије, трговинска предузећа, па чак и занатске радионице.
Основној намени, показује статистика, не служи, чак, 17.500 станова. Да се ”гајба” лако претвара у ”шљаку” показује пораст од 6.000 оваквих апартмана за последњих десет година.
Статистичке податке са резервом узима Горан Родић из Одбора за грађевинарство ПКС. Он каже да индивидуалне куће у пасивним крајевима самују, док су објекти за масовно становање – крцати.
„Већина празних стамбених објеката у лошем је стању – за рушење или темељну обнову. Према нашим подацима, у Србији постоји чак 1,5 милиона стамбених једница које не испуњавају стандарде за живот у њима“, каже Родић.
Просечну величину стана од око 72 квадрата подижу велике куће које се зидају у сеоским срединама, и које су већином незавршене.
Хиљаде људи станују у вагонима
Док се паучина хвата на хиљаде кућа и станова, људи без свог крова над главом живе свуда где је то могуће. Попис је открио да као домови служе и стари шлепови, расходовани вагони, војнички шатори, па чак и покривене приколице.
Ова врста станова сматра се смештајем из нужде, а таквих је на попису пребројано чак 7.635. Истовремено, грађани Србије су кров над главом потражили и у око 5.500 пословних просторија, које нису ни наоко адаптиране у станове.
Највише пустих објеката, према подацима РЗС, има на истоку и југу Србије, где је свака четврта кућа неусељена. Нешто боље је у Шумадији и Западној Србији, где је у осами нешто више од петине објеката. У главном граду празно је свега 17 одсто станова, а у Војводини је без житеља свега 16 одсто кровова.
