Прочитај ми чланак
Фото: милан.милановиц.орг/архивска фотографија, Wикипедиа
Економиста Мирослав Здравковић, анализирао је цене 27 производа у 1905. и 2013. години и упоредио плате надничара од пре 108 година и квалификованих радника данас, као и чиновника и садашњих службеника у јавним предузећима.
За протеклих чак 108 година у Србији се није богзна шта променило ако се упореде подаци о платама и ценама појединих производа из давне 1905. године са данашњим. Нажалост, долази се до поражавајућег закључка да се мало тога променило набоље.
Економиста Мирослав Здравковић, анализирао је цене 27 производа у 1905. и 2013. години и упоредио плате надничара од пре 108 година и квалификованих радника данас, као и чиновника и садашњих службеника у јавним предузећима.
Подаци о броју радника и чиновника у 1905. години, узети су из Статистичког годишњака Краљевине Србије за ту годину, док су подаци о броју запослених у јавном сектору и о просечним зарадама преузети из Билтена јавних финансија Министарства финансије.
– Државни чиновници и запослени у јавним предузећима и установама губе трку у односу на државног чиновника из 1905. године. Данашњи чиновници могу да купе већу количину соли, пива и масти од тадашњих чиновника. Со је 1905 представљала државни монопол, трошило се 24 хиљада тона или по 2 килограма по становнику и била је скупа. Данас је со предмет слободне трговине и увоза те можемо посолити себи живот до миле воље, ако већ не можемо да га засладимо – сликовито примећује Здравковић за Телеграф.рс.
Тадашњи динар вредео је као хиљаду садашњих, па и да је тадашња плата од 60 динара вредела као данашља од 60.000 динара.
– За 108 година промениле су се релативне цене, што се најбоље може видети код ракија, вина и пива. Прва два напитка су релативно поскупела, а други је појефтинио. То је и логично, јер се тада за производњу пива користила чиста изворска вода, а сада чесмовача, најчешће. Најбољи пример како модернизација доноси плодове у виду јефтинијих производа – наводи Здравковић.
Табела стандард запослених, поређење 1905- 2013
У поређењу куповне моћи обичног надничара из 1905. и квалификованог радника из 2013., овај други суверено доказује напредак остварен у Србији, у протеклих 108 година, а тиче се материјалног.
– Од 27 производа које смо поредили, данашњи квалификован радник може да купи 21 производ више од тадашњег надничара. Тадашња надница, под претпоставком, која је модерна, да је зарађивана у 22 дана месечно, могла је да човеку приушти више ракије шљивовице, овчетине, крушака, сувих шљива, црепа и ораха. Тадашњи надничар је могао да купи за четири килограма мање пасуља па је разумљиво да је више волео чорбаст пасуљ од пребранца – додаје наш саговорник.
Од оних који раде, некада се чак 66,2% грађана Србије бавило земљорадњом и у осталим гранама првобитне производње. Након пољопривреде, највише је било запослених, према подацим из 1900. године, у индустрији и рударству 12,7%, затим у јавним службама и у осталим занимањима 12,3%, док је у трговини било 8,8% запослених.
