ПОЛИТИЧКА права Срба у региону већ трећу годину заредом опадају, као што опада и занимање Србије за ниво тих права, оцена је Напредног клуба, који је представио седми годишњи извештај о правима српског народа. Најгоре стање је у Хрватској, Албанији и Црној Гори. У извештају се посебно наглашава раст мржње према Србима у Хрватској и фашизам, а за последњих 19 година 30.000 Срба се покатоличило.

Чедомир Антић, председник Клуба, подсећа да је укинуто Министарство за дијаспору, а није формирана управа при МСП надлежна за Србе ван Србије. За 2,5 милиона Срба широм света наша земља издваја шест пута мање новца него Хрватска за свој народ у БиХ!

– Положај Срба у Хрватској све је гори од кад је ушла у ЕУ, а све чешће се говори о скоро потпуном нестанку српског живља. Хрватска елита солидарисала се са шовинистичким нападима на ћирилицу, иде се уназад са решењем питања прогнаних, хрватска председница је два пута назвала Војводину суседном земљом, а Загреб покушава да извезе проблеме у Србију – примећује Антић.

Срби у БиХ имају свој идентитет оличен у Републици Српској, али у последње време кулминирају притисци да БиХ буде унитаризована и РС укинута. Отежавајућа околност је да Београд није подржао референдум о тужилаштву и судству, најављен за септембар. У Федерацији, у 155 села где су Срби били већина (живело 12.113 Срба), нема више становника. Дискриминација је видљива и на економском плану. Дуг Федерације према 18.000 пензионера који живе у РС попео се на 486 милиона евра. Федерација не исплаћује пензије док не буде створен јединствен фонд на нивоу БиХ.

Антић је указао и на положај Срба на Косову-УНМИК, где, упркос Бриселском споразуму, није остварена заједница српских општина:

– Србија је у свему попуштала, а заузврат није добила ништа. Бојим се да ће се заједница српских општина на крају свести на невладину организацију – истакао је Антић.

Игор Вуковић је констатовао да је у Албанији српска заједница најобесправљенија заједница у једној европској земљи. Према последњем попису, 155 људи изјаснило се да су Срби, иако их фактички има 30.000.

– Да би неко добио српско име и презиме, које буквално може да се купи, мора да плати 1.000 евра. Србија би требало да помогне Србима да купе своја имена и помогне им да добију српско држављанство – каже Вуковић.

Што се тиче Македоније, Напредни клуб је претходних година упозоравао на нестабилност, а терористички напад на државне институције, како кажу, није случајно изведен у Куманову – центру српске заједнице. У Македонији је 37.000 Срба и њихов највећи проблем је очување језика и верска неслобода, али је позитиван помак отварање катедре за српски језик на скопском универзитету.

Ни Црна Гора не бележи раст политичких права Срба, не поштује се ћирилица, српски песници су избачени из уџбеника, а мада је трећина становништва српска, тек 7,3 одсто Срба је запослено у јавној управи. Положај Срба у Словенији је непромењен, истиче Иван Драшковић. Они нису признати као национална мањина, а препорука Савета Европе да се призна српски као језик мањине да би се учио у школама, остала је без одјека. Нерешено је и питање „избрисаних“ 25.000 држављана Србије, који су после 1992. остали без права.

ОД МАТИЦЕ НА КАШИЧИЦУ

У Мађарској се стање Срба поправило. Њихов број је од 2011. са 7.000 порастао на више од 10.000, а наши сународници добили су и свог представника у парламенту. У Румунији је статус Срба традиционално добар. Румунија улаже у српску заједницу 700.000 евра годишње, матица им даје једва 15.000.

(Вечерње Новости)

Ознаке: положај Срба, Срби у расејању