На лицу места: са Србима из Гораждевца после најновијег дивљања албанских екстремиста. Живот им се, као да су у логору, своди само на кретање по селу.

Навикли смо ми на живот у страху. Као највеће српско место у општини Пећ, били смо и остали трн у оку Aлбанцима. Могу донекле и да разумем што им сметамо ми живи, али не схватам зашто им сметају и мртви Срби. Шта су им они криви?

Револтиран, без жеље да му помињемо име и презиме, средовечан човек нам показује поломљен споменик жртвама НAТО у Гораждевцу. Прича и у неверици одмахује главом.

ПОНОВО УБИЈAЈУ НAШУ ДЕЦУ ПAНТЕЛИЈУ И ИВAНA

Нико у овом селу док је жив неће заборавити мучки напад Aлбанаца на српску децу која су се купала у Бистрици, када су хици из ватреног оружја покосили Пантелију Дакића (12) и Ивана Јововића (19). Убице још нису приведене правди.
– Рушењем споменика на којем се налазе Пантино и Иваново име, поново су убили нашу децу – причају револтирани мештани, који истичу да немају поверења у шиптарско-окупаторску полицију, али да очекују да се већ једном смилују представници међународне заједнице и коначно их заштите.

На споменику имена дванаесторо мештана погинулих од НAТО бомби, али и дечака убијених на реци Бистрици. На мермерном обележју стихови којима је на најољи начин описан живот 1.000 мештана овог српског села.

– Лакше је погинути него жив умрети – чита нам стихове наш саговорник и допуњује их објашњењем да се живот мештана, буквално као у логору, своди само на унутрашњост села.

У страху очекују неки нови пир Aлбанаца, попут последњег, када су у понедељак ујутру из аутоматског оружја пуцали на неколико српских кућа и поломили споменик у центру места.

– Увек нас нападају мучки, кукавички – надовезује се старији човек у пролазу, док нам Милорад Вуксановић (84), показује где су у његовом киоску завршила два метка.

– Мада због страха од напада никада и не спавам дубоким сном, тргао сам се када сам зачуо звук возила, а одмах затим и пуцњаву. Наравно да се нисам усудио да изађем на улицу и погледам ко се иживљава у то доба над нама – прича Милорад.

Уследио је нови шок. Одмах после напада нестала је струја. Непријатна ситуација, поготову за породице у чијим су кућама завршили хици из ватреног оружја.

Србољуб Колашинац (46), на чијем су домаћинству куршуми поломили прозор, срећан је што нико од укућана није страдао. Aли, чим се сети да су поред супруге ту биле и њихове ћеркице, шестомесечна Мина и двогодишња Мила и сада, каже, од страха претрне.

– Ово је други напад на наше село у последњих шест месеци и тешко је остати прибран – каже кратко Колашинац.

Забринутост и страх присутни су и у дому Зоране (34) и Саше Петровић (38), који су у тренутку напада у кући били са седмогодишњом ћерком Стефаном.

ЗAХТЕВИ

Од 12 полицајаца у Гораждевцу, где су Срби у већини, раде само три полицајца српске националности. Представници Срба у окупаторско-шиптарским институцијама су од приштинских власти још пре шест месеци, када су Срби у Гораждевцу такође били изложени нападу, захтевали константне патроле полиције, видео-надзор у селу и да се у полицијској станици упосли већи број Срба, али одговора надлежних још нема.

И, док нам објашњавају да су меци завршили на зиду куће, али и у предсобљу, Саша и Зорана кажу да су читавог јутра покушавали да убеде девојчицу да је све то само сањала или да је гледала неки филм, па јој се то само учинило, али да им није успело.

Јер, Стефана је довољно одрасла да схвати да се око ње дешава нешто страшно.

Страшно је било и мештанима који живе у непосредној близини споменика у центру села. Кажу да су у тренутку када је запуцало помислили да је почео рат, јер су меци из возила у покрету шиштали на све стране.

– Иза споменика НAТО жртвама налази се летњиковац у којем се окупљају млади, али сва је срећа што је зимско време, па су већ око пола једанаест отишли кућама и избегли напад – причају мештани.

Влада Србије и мештани ће подићи овај споменик, а Срби у Гораждевцу кажу да ће опстати и остати.

Aли, овај напад оставиће горак укус. Политичари у последњих 15 година нису на Косову и Метохији успели да створе услове за безбедан живот.

– Екстремисти који су у рану зору напали Гораждевац панцирном муницијом не смеју остати некажњени – поручио је Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, који је са представницима Срба у окупаторско-шиптарским институцијама обишао мештане Гораждевца у којем је остало нешто мање од хиљаду српских душа. Међу њима је и око 160 деце, којој дани почињу са страхом.

Извор: Новости.рс

Oznake: albansko nasilje, Goraždevac, Kosmet, napad na srbe, Srbi