Pročitaj mi članak
Стручни савет интелектуалаца српске дијаспоре Словеније сматра, да коло »шоту« не би требали на никаквој српској презентацији играти, посебно не, младе популације Срба.
Разумемо, да свако треба волети своје, а с тим и разумети друге. Непобитно је, да се српска култура у много чему разликује од других бројних култура, мада она свакако спада у лествицу богатијих, а својим давним настанком и значајнијих. Српске традиције имају своје давне и дубоке историјске корене, које бројне традиције нација немају. Баш у вези тога, доста је забрињавајуће за Србе, да се од толико лепих, старих и нових српских кола и игара у задње године, чак у српским фолклорима и свадбама доста играју туђа кола и игре, као што је »шота«.
Истинито и тужно, српску децу која су бачена на ватру и тако горећи, за злочинце била »весели« догађај играјући коло »шота«. Тај тужни догађај, који за нормалне нема баш ни мало за логике, а камоли весеља. Играти уз посмртни јаук гореће деце.. Ако објетктивно разумемо и друге, то коло никако не би требале играти ни друге нације. Ментално данашње наше окружење јесте чињенично такво, какво до сада никада горе и није било.
Питамо се – Да ли сте гледали, Шиптара или Турчина, да игра српски Моравац или Ужичко коло? Историјски записи чињенично потврђују, да порекло имена шота долази од имена Шота Галица, жене великог непријатеља српске нације „качака“ (одметника) Азема Бејте из села Галице (1889-1924.) који је својевремено харао по Космету и Метохији. Шота Галица је након мужевљеве погибије зулумћарила и предводила одметнике. У српском народу сачувано је сећање на ужасан догађај када је Шота ухватила шесторо српске деце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ. Док су деца горела Шота је са „качацима“ играла своју игру око ватре, оргијала и певала: „Шоте мори шоте, шоте машала, давно желим шоте, мори, шоте, да те играм ја!“. На месту страдања невине дечице подигнута је спомен-плоча која је стајала до краја Другог светског рата, када су је комунисти уклонили како би сачували „братство и јединство“, још једном потурајући народу лажне историјске чињенице.
Проверите и сами на Интернету… Азем Бејт или Бејта је идол Шиптарима на форумима…. Планина Мокра се је на северозападу Космета. За Шоту Галицу (често и Шота Гаљиница) сам пронашао право име: Qериме Халили Галица – Шота, што би се на српско читало као Черими Хаљиљи Галица – Шота. Данас, када се научно долази до генетског порекла сваког појединца, није ни чудно истини за вољу, да има и таквих српских група. Текст о томе је написао и свештеник из РС. Налази се у листу „Светосавско звонце“, објављен почетком 2007. “Шота“ није настала тако давно, да је се људи не би сећали односно знали како је настала.
Дакле, код свега већ написаног, молимо Вас, да помогнете себи, својој српској нацији и њеним традицијама те посмртно коло »шота« избаците из свог репертоара. Како би страдала српска деца и даље мирно почивала у тишини рајске небеске баште. Па, драги наши Срби, о овом нашем писању и тужном колу »шота« обавестите и друге, да знају и сами стекну своје лично мишљење.
Помозите себи, помолите се за страдалу српску децу, помоће Вам и Бог. Нека Вас, управо он чува у добром здрављу и срећи. Уз срдачан поздрав, понос и српско достојанство..
СТРУЧНИ САВЕТ САВЕЗА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ
