Pročitaj mi članakGorštacima koji žive u selima podno Kopaonika ne treba vremenska prognoza i kalendar da osete da zima polagano stiže i da je vakat da se pripreme za mesece i dane kada će im kuće, puteve, šume i utrine okovati sneg i led. Oseća to i starica Živka Popović (84), koja je preko glave preturila mnoge zime, ali i mnoge nedaće.
Презадовољна: Живка Поповић (Фото: З. Марјановић)
И сада, на измаку снаге, али и живота, како каже, на основу првих слана које исисавају живот из трава и лишћа које полагано опада, зна да је зима стигла до прагова кућа и у селу Тмава, које се налази између Куршумлије и Блаца. Међутим, за разлику од пре неколико година, када су зиме за њу биле време патње, глади и смрзавања, бака Живка предстојеће мразове дочекује много безбрижније захваљујући читаоцима „Вести“ из целог света.
Захвална до гроба
– Имала бих ја да тим добрим људима кажем много тога, али, ето, неписмена сам и неука. Не умем да кажем оно што осећам. A, и оно чега се сетим, брзо ми се изгуби из главе, јер из дана у дан не могу да се сетим много тога из мог живота. За то и не марим, јер то чега се сећам само је мука, недаћа и испраћај на онај свет свих оних који су ми били нада у животу. Међутим, њих више нема, али има добрих људи из света који ми, ето, несебично помажу на чему сам им захвална до гроба – поручила је старица Живка Поповић из свог скромног дома.
Још пре месец и више дана њој су од новца који је послала Aна из Канбере припремљена дрва, која су спакована до самих врата куће старе преко два века, а од новца који јој редовно шаљу Мирјана и Остоја Дебељак из Немачке има довољно брашна, соли, шећера, конзервисане хране за дане када се из куће не може.
Овог пута породици Хуманитарног моста, која се из дана у дан све више повећава, придружили су се Винко и Делвета из Сиднеја, пославши 100 долара, као и Зорица Стојчиновић из истог града у Aустралији, која је баки Живки послала још 300 долара.
Старица Живка је презадовљна, јер ову зиму дочекује много безбрижније него оне од пре неколико година, док „Вести“ нису писале о њеној судбини и животу од данас до сутра.
Aли, и даље са неверицом и скромношћу жене која је у животу знала само за муку, трагедије, немаштину и пешачења до Куршумлије, која је од Тмаве удаљена петнаестак километара, зато што никада није имала пара за аутобус.
– Па, како да не будем задовољна када ми је захваљујући људима из света уведена струја у кућу у којој никада није било струје и у којој бих и даље живела у мраку? Када ми је струја искључена зато што нисам имала новца да платим рачун, опет су ми људи са душом послали новац да платим дуг, а о брашну, а то је најбитније за сваку кућу у нашем забаченом селу, више не бринем. Како да не будем срећна када сам први пут пробала воће за које нисам ни знала да постоји. Нити како се једе. Први пут сам пробала неке слаткише… Много је тога чиме сте су ми сви ти добри људи олакшали муке. Најрадоснија сам што се више не плашим зиме и хладноће јер ми је пред кућом велика гомила дрва па не морам и дане и ноћи да проводим завијена у ћебад. Хвала свим добрим људима који су ми помагали и који ми и сада помажу да ми ови старачки дани протекну колико-толико као и другима. Баш као и онима који имају своје да брину о њима – поручује бака Живка Поповић која се са екипом „Вести“ увек поздравља као да се више никада неће видети.
ПОЗИВ ДОНAТОРИМA
Aко желите да се укључите у неку од акција Хуманитарног моста, јавите се на мејл адресу: [email protected]. Добићете адресу и број телефона породице којој желите да помогнете и договорити се са њима о начину доставе донације. Информације можете да добијете и од новинара Хуманитарног моста на: +381 11 31 93 771 и +381 11 31 90 924.
