Не јењава заинтересованост грађана Србије за добијање мађарског држављанства. Од када је влада у Будимпешти до крајње границе либерализовала услове за добијање мађарског пасоша, чак око 120.000 људи из Србије добило је држављанство северног суседа.

120.000 људи из Србије добило је држављанство северног суседа

Међу њима нису само етнички Мађари, после Албанаца највећа мањинска заједница у Србији, већ и многи Срби. Иако у мађарском конзулату у Београду кажу да они не воде регистар нових држављана по етничком критеријуму, незванична рачуница јесте да је неколико хиљада Срба поднело захтев за мађарским држављанством. Економски разлози несумњиво доминирају у овим случајевима с обзиром на то да је Мађарска чланица ЕУ и Шенгенског споразума. 

Уносан бизнис

Осим родословне вертикале, за држављанство је потребно да кандидат не представља опасност за јавни ред и националну безбедност Мађарске, као и познавање језика на средњем нивоу. Због овог последњег услова је процветао нови бизнис – отварања школа за мађарски, нарочито у Војводини.

Као печурке после кише ничу и разне агенције које преко интернета за новац нуде помоћ у подношењу захтева за држављанство. Курс за интервју тако кошта 380, захтев за пасош 80, свечана заклетва 140 евра…

– Људи траже мађарски пасош јер им он отвара пут ка ЕУ док Србија не постане чланица. То им доноси низ погодности, између осталог, имаће и већу проходност на тржишту рада у земљама Уније – коментарише Александар Попов, директор Центра за регионализам из Новог Сада.

Према резултатима последњег пописа, у Србији живи 253.000 Мађара, док је процена да 10 до 15 посто подносилаца захтева за двојно мађарско држављанство није мађарске националности. Њима је омогућено да се кандидују за држављанство Мађарске јер је 2011. године почела да се примењује додела држављанству по поједностављеном поступку који је дао шансу не само ентичким Мађарима широм планете да добију мађарско држављанство, већ и оним грађанима чији су директни преци рођени на територији некадашње Краљевине Угарске, односно на територији некадашње Хортијеве фашистичке Мађарске.

За аналитичара Драгомира Анђелковић овакав потез Будимпеште има своје објашњење.

– Мађарска је борцима Хортијеве војске дала пензије, без обзира на то да ли су данас њени држављани или не. Једноставно, они су државотворна нација, националистичка и нација с великом способношћу да асмилира друге народе. Многи велики Мађари били су пореклом Срби, Словаци, Румуни… Ја на то не гледам чудно, мени је проблем што ми нисмо солидарнији са нашим сународницима ван Србије и што више не помажемо у остваривању њихових интереса – додаје Анђелковић.

Ако се могу разумети људи који посежу за мађарским пасошем из економске нужде, поставља се питање шта је интерес Будимпеште да на овај начин повећава број својих држављана, чак и ако зна да неки од њих на Мађарску никада неће гледати као на своју другу отаџбину?

За Александра Попова потпуно је јасно да је један од мотива то што Мађарска жели да своју дијаспору веже за матичну државу.

– Мађарска од тога нема неку штету јер нико од њих не остварује, рецимо, право на пензију. Истовремено, показују да једнако третирају и оне људе који нису Мађари, а чију су преци рођени где је некада било њихово државно присуство. На другој страни, постоји тај тренд да бивше империје желе да буду присутне на просторима који су у прошлости били под њиховом влашћу. Погледајте Турску, она и даље има утицаја на земље у којима је некада имала империјалног утицаја. Тако је и са Аустријом, људи са територије некадашње монархије имају могућност да студирају у Аустрији као да су њени грађани. Све те бивше империје настоје да задрже на овај или онај начин своје присуство и утицај – објашњава Александар Попов. 

Сећање на моћну прошлост

Мађарски законодавац је прецизирао да је за држављанство довољно да је директан предак био угарски држављанин до 26. 07. 1921. године, односно у периоду од 11. априла 1941. до 20. јануара 1945. Први интервал обухвата Краљевину Угарску и моменат када јој је Тријанонским споразумом одузето две трећине територије, док се други односи на постојање фашистичке Мађарске у време Другог светског рата која је обухватала и добар део данашње Војводине! И док у Србији углавном у оваквим критеријумима не виде ништа спорно, у словачкој јавности су на овај потез Будимпеште гледали као на вид територијалне аспирације суседне Мађарске. 

Пријављују се и као Роми

Да људи у Србији из користи не посежу само за пасошем друге земље, већ и да прелазе у друге нације, показује и податак да се неки Срби пријављују као Роми.

– Недавно сам сазнао да се неки изјашњавају као Роми, иако то нису, јер на нашем Универзитету постоји квота за упис припадника ове мањине по критеријумима позитивне дискриминације – додаје Попов.

С нашим пасошем лакше је у свету

Како објашњавате заинтересованости Срба за мађарским држављанством. Да ли су само економски мотиви у питању? 

– Код старије генерације се види да они углавном из емотивних разлога траже држављанство, док код млађе генерације заиста доминира могућност да се уз помоћ овог држављанства лакше снађу у свету. 

Да ли особе које имају ваше држављанство, али живе у Србији имају исте шансе за запослење у државама ЕУ, као и кад се ради о становницима Мађарске? 

– Институција држављанства јесте једна и недељива, што значи да нема разлика између Мађара који живе на територији Мађарске и Мађара који живе ван њених граница. Из тога произлази да сви држављани Мађарске с потпуно истим шансама могу да конкуришу за запослење у иностранству.

Колико је до сада поднето захтева у свету, а колико је грађана Србије добило мађарско држављанство? 

Амбасада Мађарске у Србији располаже подацима који се односе на број поднетих захтева на територији Србије. Широм света је већ око 630.000 људи стекло мађарско држављанство по поједностављеном поступку. До сада је око 120.000 грађана Србије стекло мађарско држављанство. Они су своје захтеве предали углавном у Амбасади Мађарске у Београду, у Генералном конзулату Мађарске у Суботици или мађарским надлежним властима у Мађарској. 

Шта је мотив мађарске државе да либерализује услове за стицање држављанства?

– Главни разлог успостављања ове правне везе јесте јачање односа међу Мађарима, као и њихово јединство.  

Познавање језика

У чему се састоје пооштрени критеријуми за полагање мађарског језика?

– Критеријум је исти, као и приликом доношења наведеног закона. Потребно је говорити језик на средњем нивоу. Познавање језика се не провера полагањем, већ кроз разговор, приликом аплицирања. 

(Вести)

Oznake: državljanstvo, Mađarska, Srbija