Прочитај ми чланак
(Миодраг Зарковић)
Мада је била силно потресена пописом противнародних и противдржавних делатника, овдашња јавност никако да се огласи о једном много злослутнијем и опаснијем списку, о којем се навелико прича међу непокорним Србима на северу Косова и Метохије.
Изгледа да спискови Срба нису довољан разлог да се узнемири јавност у Србији, која је са крајњом равнодушношћу пропратила вест да Еулекс полиција припрема хапшење 16 виђенијих појединаца са севера Косова и Метохије, односно, из четири непокорне општине чије становништво одбија да се повинује злочиначком режиму у Приштини. Од како је вест објављена, нити једна од установа или невладиних скупина или јавних личности, које су се у протеклом раздобљу бавиле управо списковима на изразито осуђујући начин по све који их праве, није нашла за сходно да се огласи на било који начин.
Истини за вољу, Еулексов списак о којем је овде реч одиста је знатно другачији од осталих спискова који су на сва уста разматрани протеклих седмица. Понајпре, Еулексов попис је необјављен, па онда неминовно погађа шири круг људи. Онда, место на Еулексовом списку је много опасније него на било којем другом који се појавио у нашој јавности. Оно, свакако да није пријатно када се неко нађе на списку дежурних делатника против сопственог народа и државе; тешко је саосећати са онима који збиља нештедимице раде све што могу и не могу како би допринели даљим недаћама Србије и Српства, а онда се буне када их неко због таквог, непријатељског деловања јавно и прозове, али, хајде де, мора бити да тај осећај није нимало пријатан; но, тај осећај не може ни да се упореди са угроженошћу са којом се неминовно суочава сваки и један Србији одан становник на Косову и Метохији, а поготово неко ко има разлога да сумња да му Еулекс припрема хапшење.
Сви ови „јунаци“, што се намртво преплашише само због тога што их је неко родољубиво удружење уврстило међу противдржавне и противнародне чиниоце, само би требало да покушају да замисле шта би им пролазило кроз главу када би о њиховој слободи одлучивала стварно непријатељска, тј. окупаторска служба, као што је Еулекс, па би схватили чијој би невољи требало да буде посвећен сав онај телевизијски и новински простор који је припао њима.
СВЕОПШТА РАВНОДУШНОСТ
Наравно, дамама и господи са списка противсрпских делатника не пада на памет да макар један секунд посвете бризи за неког другог. Авај, једнаку равнодушност према Србима са Космета показују и водећа гласила у Србији, која се ни осврнула нису на вест објављену у дневном листу „Политика“ 18. априла. У дотичном чланку се тврди: „За кривична дела почињена у последње три године, шеснаест Срба са севера Косова и Метохије мораће после Ускрса да се јаве у базу Еулекса у јужној Митровици.“ Затим се наводе речи неименованог извора, који „истиче да се не ради о кривичним делима која су почињена у време рата 1999. године, за која су већ двојица Срба осумњичена и налазе се у притворској јединици у Косовској Митровици“. Надаље се појашњава шта је основ за позивање на одговорност 16 лица, чији идентитет остаје непознат:
„Незванично се сазнаје да се лица са овог Еулексовог списка позивају због убиства косовског полицајца, припадника РОСУ Енвера Зумберија, 25. јула 2011. године, у општини Зубин Поток надомак сада интегрисаног прелаза Брњак, али и због постављања барикада на северу КиМ.“
Овде би ваљало подсетити да Еулексов списак није први такве врсте о којем кружи прича по Космету. Напротив, он је тек последњи у низу, и то најмалобројнији. Одавно се, наиме, нагађа о списку од неколико хиљада становника северне четири општине – најчешће се помиње да је реч о три хиљаде, а понегде се наводи чак пет хиљада – које је Приштина одредила за хапшење због опирања њиховој самовољи. Неретко се може чути и о још једном списку, такође састављеном у Приштини, који наводно садржи три стотине имена, такође становника са севера, који су, све до Бриселског споразума, били недоступни приштинској „правди“, тј. законодавству.
*цео текст у штампаном издању ПЕЧАТ-а
