Прочитај ми чланак
Радо иде Србин у војнике, два га вуку, а тројица туку, речи су песме Рибље чорбе која је прави хит. Да је Бора Ђорђевић описао праву слику Србије нема сумње. Ипак све чешће слушамо о поновном увођењу обавезног служења војног рока, а то чак обећавају и поједине странке у изборној кампањи за ванредне парламентарне изборе. Телеграф вам доноси рачуницу – колико кошта да Војска Србије добије праве специјалце којима се свет диви!
Србија у поређењу са комшијама у региону има најбројније оружане снаге у односу на број становника, али све то “папрено кошта”, а та рачуница према званичним подацима износи годишње и до двадесет седам милијарди динара.
Школовање једног кадета на Војној академији према војном ценовнику просечно износи око 400.000 динара годишње.
Та обука може се рећи спада у јефтиније јер образовање, практична обука, специјализација и одржавање форме на сложеним борбеним системима каква се користи у авијацији или ПВО достиже и до милион евра.
Са друге стране најскупље је школовање пилота ловачких авиона као и оператора на ракетним и артиљеријским системима. Али ту вртоглавим цифрама није крај…
Иако прецизни подаци за сада не постоје, а како преносе београдски медији процењује се да најосновнији војни тренинг износи око сто хиљада динара, а обука нишанџије на тенку око двеста четрдесет хиљада динара. У овај износ улазе потрошени пројектили, амортизација средстава као и остали трошкови.
У Министарству одбране објашњавају да обука официра и војника није јефтина али да се на њој базира ефикасност сваке армије.
“Професионални војник пролази обавезну обуку и стиче специјалност коју касније примењује током целе каријере. Најтежи задатак је одржавање тако стечене форме”, истичу у Министарству.
Они тврде да је у време служења војног рока обука трајала готово непрекидно и да је неупоредиво више коштала.
Војни прописи предвиђају обавезу официра да се држави радом одужи на школовању. Приликом уписа на Војну академију кадет се обавезује да ће четворогодишње школовање отплатити двоструко дужим ношењем официрске униформе.
Онима који желе да униформу скину пре времена испоставља се рачун на коме је таксативно набројан сваки државни динар који је потрошен током боравка на Војној академији.
За разлику од официра, обука војника не подлеже крутом ценовнику и обавези враћања новца. Од почетка професионализације војске 2010. године, уговоре је потписало седам хиљада и петсто војника, а службу је напустило око три хиљаде младића и девојака.
Државе ЕУ последњих година смањиле су издвајања за оружане снаге и свела их приближно на два одсто БДП-а, што се правда економском кризом али и променом ризика и претњи.
Војни буџет Србије нешто је мањи али довољан за извршавање свих задатака, а за оружане снаге, међу државама региона највише издваја Грчка.
Извор: Телеграф
