Прочитај ми чланакМинистарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре издало је инвеститору „Хидро стена“ из Краљева две НЕЗАКОНИТЕ дозволе за изградњу мале хидроелектране на реци Студеници у близини манастира, која би требало да има брану високу 21 метар, акумулацију воде која би потопила приобаље километар узводно и могла да буде много веће снаге него што је инвеститор приказао, тврде активисти из иницијативе „Право на воду“ који су министарству упутили захтеве за укидање дозвола и заустављање пројекта који би, како кажу, довео до девастације вредног културног и еколошког подручја.
Чињеница да је режимски инвеститор „Хидро стена“ из Краљева дозволу за МХЕ „Ушће“ добио од Министарства грађевинарства, а не од локалне самоуправе, у први мах збунила је активисте који се боре за заштиту река, да би их на крају, уз помоћ адвоката, довела до сазнања о каквом пројекту се заправо ради.
„У питању је пројекат изградње мале хидроелектране гравитационог, не деривационог типа, што за последицу има подизање високе бране, а дозволе за изградњу таквих објеката издаје Министарство грађевинарства, чиме је инвеститор заобишао локалну самоуправу, која је иначе надлежна за МХЕ. Међутим, кад гради високу брану, инвеститор је у обавези да поднесе захтев за одлучивање о потреби израде процене утицаја на животну средину, што овде није урађено“, објашњава за лист “Нова” адвокат Лука Ђорђевић, пуномоћник удружења „Право на воду“, које је ресорном министарству поднело захтеве да „Хидро стени“ поништи оба решења о грађевинским дозволама.
У захтеву за поништење дозволе, у који је „Нова“ имала увид, наводи се да прорачуни показују да би МХЕ „Ушће“ са предвиђеном браном висине 21,2 метара и дужине у круни (на врху) од 68,5 метара, могла да акумулира четири пута већу количину воде од потребне за снагу од 1,5 мегавата, колико предвиђа пројекат, уз питање како ће инвеститор трошити преостале количине воде. Министарству се указује и да је за ову МХЕ до сада издало две грађевинске дозволе, за различите фазе изградње, чиме је пројекат подељен на мање целине, што је још једна у низу неправилности које цео процес чине незаконитим.
У случају изградње МХЕ „Ушће“, обала у дужини од око километар узводно од бране била би поплављена, дрвеће посечено, а након пропуштања реке кроз акумулацију и цеви водени живи свет низводно био би уништен, наводи за „Нову“ Жаклина Живковић из иницијативе „Право на воду“. Додаје да нису посреди само правне неправилности, већ и чињеница да је у питању предео од изузетног културног и еколошког значаја на ком мале хирдоелектране не би требало да постоје.
„Када је шездесетих година прошлог века било покушаја да се на Студеници граде хидроелектране Завод за заштиту културе је то зауставио зато што би се подигле атмосферске воде и влага би оштетила Студеницу и средњовековне иконе непроцењиве вредности. Уз то, на подручју Краљева МХЕ не би требало да се граде јер има три зоне заштите – специјални резерват природе Гоч – Гвоздац, парк природе Голија и резерват биосфере Голија – Студеница“, каже Живковић. Истиче да би стављање ових малих планинских река у цеви, осим ретким и заштићеним врстама, наштетило и локалном становништву које их користи за наводњавање усева.
Од Министарства грађевинарства до тренутка објављивања овог текста нисмо добили одговор шта ће урадити поводом захтева за укидање грађевинске дозволе за МХЕ „Ушће“, а на молбу да цео случај прокоментарише, није се огласио ни инвеститор „Хидро стена“.
Кад су у питању МХЕ у Краљеву, изгледа да је ћутање институција уобичајена пракса. Један од примера је и иницијатива за стављање мораторијума на изградњу МХЕ, коју су „Право на воду“, „Сачувајмо планинске реке Краљева“ и „Спасимо Студеницу“ Градској управи Краљева поднеле још у новембру прошле године, а одговора још нема.
Међутим, у случају МХЕ „Ушће” ни мораторијум не би вредео, јер је инвеститор унапред нашао начин да градску управу ни за шта не пита.
Какву штету изградња МХЕ може направити на Студеници види се на примеру радова на МХЕ Градина, која је планирана на свега 1.200 метара узводно од МХЕ „Ушће“. Иницијатива „Право на воду“ поднела је прошле године Основном јавном тужилаштву у Краљеву кривичну пријаву против директора предузећа „Хидро-мин“, јер је у току инжењерскогеолошких истраживања ради изградње МХЕ „Градина“ природа потпуно девастирана.
„Корито реке Студенице потпуно је разорено дејствима тешке механизације, лева обала реке у дужини од око 100 метара и висини од око 10 метара… вегетација је потпуно уклоњена, материјал расут по кориту реке и обалама, поједина стабла ишчупана из земље и одложена на десну обалу реке, а друга посечена, преко реке је изграђен импровизовани мост тако што су у водно тело постављене бетонске цеви наливене грађевинским материјалом”, наведно је у кривичној пријави на коју тужилаштво још није реаговало.
И црква поседује МХЕ
Просторни план града Краљева предвиђа чак 52 локације за мале хидроелектране, од којих је десет већ искоришћено. Шест МХЕ планирано је само на бистрој Студеници, која извире на обронцима планине у заштићеном парку природе “Голија”, протиче поред истоименог манастира под заштитом УНЕСЦО и након што формира кањон улива се у Ибар. Прва од шест, МХЕ „Студеница“, у власништву Српске православне цркве, почела је са радом још 2011. године. Уз то је на Студеници у скоријем плану и МХЕ „Градина“, за коју се изводе инжењерскогеолошка истраживања и која би требало да се налази на свега 1.200 метара узводно од МХЕ „Ушће“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 17, 2022
