Прочитај ми чланак
Знаменити људи који су пре педесет, сто и више година описивали српске земље, као да су били видовити. Њихове речи важе и данас, било да је реч о нашим наравима, или о месту у времену и простору. Прочитајте шта је Алфонс де Ламартин, француски писац и државник рекао о Ћеле кули.
„Тек што сам сео, подигнем очи споменику и видим да су његови зидови, за које ми се учинило да су саграђени од мермера или од белог камена, начињени од људских лобања, поређаних у равномерне слојеве. Ове лобање и ова човечја лица, огуљена и побелела од кише и сунца, облепљена са мало малтера образовале су славолук који ме је заклањао од сунца. Могло их је бити 15-20 хиљада, на неким је још преостало косе која се лепршала на ветру… Свеж поветарац дувао је с планина, продирао у многобројне шупљине глава, лица и лобање и у њима изазивао тужно звиждање. Рекоше ми да су то лобање поубијаних Срба у последњем устанку за слободу. Поздравих оком и срцем остатке ових јуначких људи, чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине. Зато народ који има овакве споменике не може никада пропасти. Србија, у коју ћемо сада ући, сад је слободна. Ускоро ће Срби узети и сам Ниш: нека сачувају овај споменик. Он ће њиховој деци причати шта вреди независност једног народа, казујући им по коју су је цену њихови очеви платили“.
(Алфонс де Ламартин, француски писац и државник о Ћеле кули 1833)
(Новости)
