Pročitaj mi članakSezona slava polako obuzima Srbiju, jedna za drugom nižu se - Aranđelovdan, Sveti Nikola. Trpeza za ovakvu svetkovinu predstavlja dodatni trošak, a ove godine domaćice i domaćini posebno su zabrinuti zbog učestalih poskupljenja. Računica pokazuje da će ih ove godine slavski jelovnik koštati oko 30 osto skuplje nego prošle godine.
Грађани који се полако припремају за Божићни пост, али и они који већ увелико калкулишу трошкове за предстојеће славе и празнике, ове године мораће да издвоје више новца и за рибу.
У Србији је током 2021. године произведено око 30 одсто мање рибе у односу на прошлу годину. Последица лошег односа државних институција према рибарству је драстичан пад производње, па је површина под рибњацима, која је некада била између 12.000 и 15.000 хектара, сада сведена на нешто испод 5.000 хектара, преноси Бизнис.рс.
Наша земља увози око 75 одсто рибе, док је само 25 процената из домаће производње, каже за Бизнис.рс председник Групације за рибарство Привредне коморе Србије и директор рибњака „Капетански рит“ Крум Анастасов.
„У овом периоду највише се траже шаран и пастрмка, а поред њих и толстолобик и остале врсте рибе. Када је реч о цени, малопродајне цене у рибарницама крећу се од 450 до 490 динара по килограму, с тим што је у великим системима она око 400 динара. Потрошачи ће сада бити снабдевени, али ћемо већ на пролеће имати проблем, с обзиром на то да почиње пролећни пост и да ће се Ђурђевдан славити посно. Мислим да ће фалити рибе“, наводи Анастасов.
Он додаје да ће потрошачи због целокупне ситуације имати проблем јер ће убудуће морати да купују рибу која није произведена у нашој држави, што је поражавајуће.
Како се крећу цене рибе, проверили смо и у једној рибарници у Београду. Према речима власника овог малопродајног објекта, посла има, а полако се припремају за предстојеће славе и празнике.
“Килограм шарана је 440 динара, са чишћењем 470, док је печени шаран 1.400 динара. Толстолобик је од 330 до 350 динара, са чишћењем од 350 до 380, очишћена пастрмка је 620 динара, ослић 450, скуша 380, док су филети сома (Пангасиус) 350 динара”, наводи он за наш портал.
Цена рибе још увек ниска
Када је реч о поскупљењу, председник Групације за рибарство Привредне коморе Србије објашњава да произвођачи још увек нису укалкулисали реалну цену, иако је евидентно да је све поскупело – од трошкова, па до хране.
“Електрична енергија, која је значајна у производњи шарана, поскупела је скоро 100 одсто, гориво такође. Прошле године цена кукуруза била је 16 динара, сада је 26. Соја је са 45-50 динара отишла на 85, а поскупело је и рибље брашно, као и све врсте услуга. Ако се узме у обзир да је прошле године јунетина била 750 динара, а сада је 1.050, очигледно је да ми још увек нисмо искористили ту могућност да применимо све трошкове, тако да је цена рибе тренутно јако ниска, иако је порасла у односу на период када смо због пандемије били затворени“, истиче Анастасов.
Све је поскупело
За прославу крсне славе домаћинства су. зависно од броја гостију, претходних година у просеку издвајала око 500 евра. Ипак, чини се да ће ове године из различитих разлога та сума бити значајно виша, процењује се за чак 20 до 30 одсто, што ће озбиљно ударити потрошаче „по џепу“.
На рафовима у продавницама цене расту од почетка године. Храна је у просеку поскупела 9,1 посто, те је осим уља и меса поврћу највише подигнута цена.
Цена поврћа скочила је за чак 30 посто, тако да је за куповину краставца потребно издвојити 120 динара за килограм, 200 за парадајз, док цена црвене паприке износи око 400 динара. На пијачним тезгама може се приметити и поскупљење купуса, и то чак дупло у односу на претходну годину, те уместо 30 сада је потребно издвојити 60 динара како би се купио килограм.
Кад је реч о поврћу, важно је напоменути да је за куповину уља, које је неопходно за њену припрему, из новчаника потребно обезбедити од 180 до 220 динара за литар, у зависности од врсте и продајног места. Уље је поскупело читавих 45 посто у односу на цену од 140 динара која је до скоро била на снази.
Продавница цена уље поскупљењеЦена уља у супермаркету Фото:Горан Срданов/Нова.рс
Печење, као најважнији „састојак“ славске трпезе, ове године биће скупље, јер је, судећи по ценама, сирово месо у продавницама поскупело око 9,4 одсто. Цена живе прасетине креће се од 120 до 200 динара у зависности од дела земље, показују подаци са сајта Министарства пољопривреде – Систем тржишних информација пољопривреде Србије. Цена јагњади креће од 230 до 270 динара, а за 20 људи потребно је најмање шест до седам килограма печења.
За куповину сировог меса треба „искеширати“ око 900 динара за килограм јунетине, уместо 700 када смо куповали претходне године. Свињско месо кошта око 600 динара, у односу на претходу цену од 480, а пилетина је скочила са 250 на 350 динара.
Продавница цена месо поскупљењеЦена меса у супермаркету Фото:Горан Срданов/Нова.рс
Ништа боља ситуација није резервисана ни за новчанике оних који прослављају посну крсну славу. Како су потрошачи и навикли, цена рибе „скаче“ пред Св. Николу, славу коју прославља највећи број Срба. За ову куповину потребно је издвојити различиту суму у зависности од врсте рибе, а тренутно је цена килограма шарана око 350 динара.
Потрошачи су веома забринути због поскупљења намирница. За све оне потрепштине које смо раније куповали сада је потребно издвојити доста више новца. Томе је допринела како економска криза, тако и коронавирус.
„Наравно да сам забринута. Ако цена сад оволико скаче, чему могу да се надам до 19. децембра када будем спремала славу? Колико ће тек тада поскупети риба?“, каже забринуто наша саговорница Бојана М.
Горан Паповић из Удружења потрошача објашњава за наш портал да је највећи проблем са повећањем цена то што нема контроле тржишних услова, те да смо остављени „на мислост и немилост оних који о томе одлучују, а то су у овом случају продавачи“.
„Поскупљење енергената, који генерално праве инпут да нешто поскупи, они користе као изговор, а многи од њих су већ раније све укалкулисали. Не разумемо зашто не постоји озбиљан тржишни надзор и да неко буде кажњен. Још увек не послујемо тржишно и не поштујемо потрошаче“, каже Паповић.
Он као још један проблем истиче да је због поскупљења повећана количина производа којима пролази рок, а које нико не купује јер то не може да приушти.
„Кад уђете у велике маркете видећете невероватан број производа којима се ближи истек трајања, а они држе високу цену, док сваком потрошачу и динар поскупљења утиче на укупан буџет. Да ли стварно има простора за поскупљење неких производа?“, каже Паповић.
На питање хоће ли бити додатних поскупљења пред славе, одговара да ће се то вероватно десити, али да је прилично сигуран да то неће изазвати повратну реакцију купаца каквој се продавци надају.
„Биће покушаја удара. Многи трговци, произвођачи покушаће да зараде кад су славе у питању, али се плашим, у ствари сигуран сам, да се неће нешто „овајдити“. Биће поскупљења без даљњега, али која је ту калкулација не знам“, завршава Паповић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 19, 2021
