Осећала сам се врло нелагодно док је моја ћерка читала причу, рекла је мајка
Гордана Ј, мајка осмогодишњакиње која похађа други разред једне новосадске основне школе, забринула се због текста у Читанци у којем, између осталог, пише како би дечак девојчицу „истукао као магаре“.
– Нисам сигурна да ли је овде у питању шаљиви текст или системско учење деце да је насиље над женама нешто нормално. Можда сам ја параноична, али у светлу све већег насиља у друштву, овакав текст и недостатак дискусије, никако не помажу – каже Гордана за 021.
Убудуће ће сваки школарац морати да посети свето место српске историје и град где је почела велика и важна прича (ФОТО)
Текст под насловом „Ерика“ описује однос између девојчице и дечака у ком је девојчица у свему боља од дечака, па он зато жели да је „казни“ и „својски јој покаже“ тако што ће је „истући као магаре“. Након текста следи рубрика „питамо, причамо“ предвиђена за дискусију ученика и учитеља, али се у њој не скреће пажња на то да није у реду што дечак жели да туче Ерику, већ се чак и поставља питање како би је све он казнио.
– Осећала сам се врло нелагодно док је моја ћерка читала ову причу, па сам јој на крају објашњавала да то што дечак планира није у реду и да никада не треба да обраћа пажњу на дечаке који тако размишљају – каже Гордана.
Како су из издавачке куће „Едука“ објаснили за 021, сваки књижевни текст који се нађе у Читанци подразумева не само контекст методичке обраде унутар уџбеника, већ и контекст школског часа који обликује наставник. Сваки њихов уџбеник праћен је и посебним приручником за наставника, јер је уџбеник само основно полазиште за рад.
– Питања уз текст стављају у фокус управо развијање исправног и пожељног односа између девојчица и дечака: „Шта би могли да учине дечаци, а шта девојчице, па да им дружење буде боље?“ Затим се од деце тражи да поделе простор у свескама усправном линијом и да напишу своје предлоге, чиме се подстиче критичко мишљење. То је читава једна активност на часу током које деца бивају у прилици да на том узрасту објективизују динамику тог односа, те уоче и дефинишу пожељне облике социјализације“ наводе у издавачкој кући. По њима је из целог одабраног текста сасвим јасно да је дечак из приче заљубљен у Ерику.
– У тумачењу текста наставник ће деци на часу скренути пажњу на дечаков модел понашања који је чест у том узрасту: са једне стране дечак говори да му је Ерика неподношљива, а истовремено према њој исказује дивљење. Управо овакав унутрашњи конфликт доводи до негативне социјализације између девојчица и дечака и отуда је текст изузетно користан јер наставник бива у прилици да са ученицима деконструише тај проблем, чест међу децом – додају.
Како објашњавају, књижевни текст нам на сваком узрасту помаже да поставимо права питања, релевантна за децу.
– У том постављању питања и вођењу детета кроз процес тумачења текста, сопственог понашања и света у коме живимо текст је само полазна основа. Методичка апаратура у уџбенику је даљи потоказ, а наставниково усмеравање дискусије и пажње на часу истински контекст – закључују у издавачкој кући.
Сандра Рашковић, психолог из Центра личног развоја, слаже се са издавачем и каже за 021 да је тај један пасус, када се чита изоловано, можда проблематичан, али да се када се текст чита у целини заправо види та је то само фрустрација једног дечака.
ДИСКРИМИНАЦИЈА У ВРТИЋУ: Имаш мужа – шта ће ти боловање? https://t.co/bC163PzMUg
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 19, 2018
– Ово је стандардан текст за читанке и сам по себи не продубљује агресију – закључује Рашковић.
Из канцеларије Поверенице за заштиту равноправности за 021 кажу да у вези са овим не могу давати паушалне оцене, али да су начелно мишљења да ниједан текст не треба да пропагира било какву врсту вршњачког насиља.
– Треба имати у виду да је уџбеник основно наставно средство и да се користи у образовно-васпитном раду у школи за стицање знања, вештина, формирање ставова, подстицање критичког размишљања, унапређења функционалног знања и развој интелектуалних и емоционалних карактеристика ученика. Треба разумети и да садржај може да послужи за полемику и разбијање стереотипа, односно може да послужи да деца формирају своје мишљење. Важно је истаћи да то свакако зависи од наставника који помаже ученицима у процесу учења и полемике – наводе у канцеларији Поверенице.
Они додају и да је дужност сваког наставника да се у свом раду руководи принципима недискриминације и унапређења равноправности.