Donje Brijanje, Lončanik, Sisevac, Gola Glava... U Srbiji postoji mnogo mesta čudnih, neretko šaljivih naziva. Otkud tim mestima ta imena i šta znače?

Смешно звучи и Доње Бријање код Лесковца. Наравно, постоји и Горње, а у топонимији опозиција доњи-горњи углавном означава положај низводно, односно узводно на истом водотоку – објашњава за „Блиц“ професор Александар Лома, филолог и индоевропеиста, етимолог, ономастичар и академик САНУ.

Опште правило, објашњава он, гласи да таква имена изворно значе нешто сасвим друго од онога на шта нам личе. До тог сазнања се, како каже, долази пре свега кроз историјске записе.

– Бријање је у турским пописима (15-17. век) забележено као Бријан, а по пореклу готово сигурно није од бријати, нити неке друге словенске речи, већ потиче од латинског топонима Урбриана, како се, по списку из доба цара Јустинијана, звало једно утврђење у близини Ниша – прича професор Лома.

И село Туцање је, како објашњава, први пут забележено у једном турском дефтеру из 1571. године, када је било настањено православним Србима; његово име се такође, уз опрез, може довести у везу са једним топонимом из истог списка Туттиана, наведеним међу кастелима у Дарданији.

– И Сисевац или, како старији облик имена гласи, Сисојевац код Параћина изазива осмех, али треба знати да је село понело име по истоименом манастиру, а овај по свом оснивачу, хиландарском игуману Сисоју, који га је подигао на обали реке Црнице, у подножју Кучајских планина, на земљи коју је 1398. добио од књегиње Милице. То је монашко име, пореклом из коптског (староегипатског) језика – прича наш саговорник.

Од необичних имена страног порекла може се навести и село Ба код Ваљева, у историји познато по Башком конгресу 1944. године.

– Већ придев башки очитује да је име првобитно гласило Бах, како се још чуло у деветнаестом веку, а тако се редовно пише у турским, аустријским и српским изворима од 16. до 19. века. Знамо да се рударство у средњовековној Србији развило са доласком саских (немачких) рудара у 13. веку, а у немачком језику постоји реч Бацх – „поток“, па је вероватно да назив потиче одатле – прича професор Лома.

У недоумицу нас, међутим, ништа ређе не доводе ни топоними чисто словенског порекла, којима је првобитни смисао заборављен.

– Висибаба дословно јесте оно што нам се на први поглед чини – „баба која виси“, то је назив цвета, а као топоним значи место где у пролеће цветају висибабе. Најпознатији носилац тога имена је село код Пожеге, које се и најраније помиње, као Горња и Доња Висибаба већ у турском попису из 1476. године – објашњава овај професор.

Међу местима које имају чудна имена издваја се село Трудељ код Горњег Милановца. Према предањима из прошлости, ово сеоце име је добило још за време проклете Јерине. Јерина је терала све становништво, па и трудне жене да доносе камење за подзиђивање Островице, те се верује да је од именице „трудница“ остало име Трудељ.

– То је само народно домишљање, а право порекло овог топонима остаје неизвесно. У данашњем облику бележи се од почетка 18. века, а најранија читања у турским пописима указују да је у основи неко лично име основе Тврд (Тврдислав, Твртко и сл.), изворно је изгледа било Тврдењ па је завршетак измењен према суседном Козељу – прича професор Лома.

И села попут Жбевца, Свињишта, Обзира, Смрдића, Падежа… своја имена добила су још у време када се говорио архаични језик. Сада су се многи гласови променили, речи изашле из употребе, али су називи места остали исти.

Име као турстичка атракција

У Аустрији постоји село по имену Фуцкинг (изговара се – Фукинг), које се први пут помиње 1070. године, а узима се да је настало знатно раније, у шестом веку, када га је основао баварски племић по имену Фоцко (суфикс -инг одговара нашем ићи, а првобитно је име имало облик множине који је означавао Фокове потомке).

– Сеоце од стотинак житеља постало је познато после Другог светског рата, када су га открили амерички и британски војници стационирани у бази у недалеком Салцбургу, препознавши у његовом имену своју опсцену реч, која се исто пише. Она је у међувремену путем англофоне глобализације постала позната широм света. Невинији вид фасцинације овим топонимом представља непрестани прилив туриста, укључујући аутобуске туре, који онамо долазе само да би се сликали уз таблу са називом места – објашњава професор Лома.

Ипак, проблем мештанима су све учесталије крађе исте табле као драгоценог сувенира, што, разумљиво, иритира локалне власти. Они су 2005. све четири табле на улазу у село бетонирали, заварили и заковали, а размишљало се чак и о промени имена.

Како су добили име

Свињиште

„Вероватно су ту биле храстове шуме где су жирили свиње.“

Обзир

„Ово ће бити назив за вис са којег пуца поглед на све стране (од обзирати се).“

Падеж

„Стара народна реч у значењима ‘падина, водопад’. Као граматички термин знатно је млађа, настала као превод латинског цасус (које је само преведено са грчког птôсис).“

Сисојевац

Село код Параћина изазива осмех, а име је понело по истоименом манастиру, а овај по свом оснивачу, хиландарском игуману Сисоју.

Izvor: blic.rs

Oznake: imena, srpska sela