Pročitaj mi članak
Александар Арсенин
Нове технологије, системи обраде података, системи аутоматских евиденција и масовне базе података су дугогодишња тема најразличитијих стручних области. Гледајући на технолошки развој цивилизције из аспекта „обичног цовека“, видим многе предности, истовремено видим и многе проблеме услед недостатка јасног плана приликом уводјења електронских система у свакодневни живот.
Питања је заиста много, а многе теме захтевају стручне расправе и док се углавном „чека на некога“ или „нешто“, ствари око нас се дешавају. Прошли смо до сада нека основна питања – електронски документи, биометрија, базе података… доста тога се показало и у пракси тако да данас знамо у ком смеру поједине технологије и концепти могу ићи, а који су смерови потпуно погрешни. На „домаћем тржишту“ се налази неколико стручних анализа на тему биометријских података, обраде података о личности, масовне идентификације, електронског криминала и употребе технологије у размерама свакодневног живота, а постоји и неколико студија које обраћају пажњу на слободу човека и утицај на његово унутрашње биће. И поред свега тога, питања и параноје „обичног човека“ су данас иста са веома малим помаком ка позитивном.
Неоспорно је да савремена цивилизација, а нарочито њени кључни токови, функционише у потпуности на основу рачунарске обраде података и данас је готово немогуће обитавати ван техно-универзума, а бити присутан у савременом свету тј. употребљавати његове (за савременог човека-егзистенцијалне) ресурсе (токови новца, власниства, информација….). И тада схватамо да смо, желели то или не, део већег система пројектованог од стране корпорација и влада на који немамо готово никакав утицај већ смо само „материјал за обраду“. Тај недостатак „кретања“ осетимо и у мањим дигиталним срединама (бирократски и административни системи, банкарске процедуре… где једноставно, софтвер службенику говори када је нешто НЕ или ДА!). Да ли смо сада заиста слободни људи или нам је дата привидна слобода, док се у ствари неприметно прилагођавамо наметнутом систему?
Колико смо удаљени од концепта „слободног живота“ данас након десетогодишње дигиталне праксе?
Савремени човек свакако нема разлога за параноју или било какву врсту страха и нелагоде док се потпомаже информационим технологијама у циљу квалитетнијег живота. Верујући човек се не одриче Христа и вере употребом технологије и слободан је док сам себе не постави у подређени положај у односу на технологију. Слободу човека ограничава страх, савремене болести зависности од информационих технологија, недостатак знања о информатичком окружењу, а све то је добро поткрепљено неадекватним садржајима и изјавама полустручних људи који коментаришу дигитално друштво углавном само из једног аспекта (померајући их из правог контекста), када поједине изјаве делују крајње саблажњавајуће макар оне потекле и од великих умова садашњице.
Размишљајући о комплетном систему дигиталног друштва, морамо се осврнути првенствено на стручна мишљења и анализе људи који познају виседимензионални облик модерне технологије, а као индивидуе не потпасти под утицај информационо-медијског притиска. Количина присутних и доступних информација је један од узрока проблема отуђености и зависности од модерних технологија која помоћује здраво расуђивање и удаљава нас од контакта са стварношћу. На прсте једне руке се могу набројати интернет адресе на којима се може добити исправан одговор и став о употреби информационих технологија. Тако су и највећи заговорници саблазњавајућих сценарија управо информатички овисници преплављени садржајима најразличитијих аутора чије се изјаве могу довести у питање по скоро свим основама. Званицни ставови нису ставови појединаца!
У понедељак, 4. фебруара, Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је усвојио документ о позицији Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података. Став је пренела Српска Православна Црква и у том једноставном, недвосмисленом и јасном тексту можете наћи многе одговоре на питања о модерним технологијама.
